Knjiga Prirečjah — Del XXII.

Dobro ime je boljše nego veliko bogatstvo, i dobrohotnost je zvrhu zlata i srebra.^* Cirkv 7,2.
Bogatuš i siromak zestajeju se:^* Gospon je obodva stvoril.^* Dole 29,23.
Razumen vidi zlo^* i skriva se,^* nerazumen prehađa mimo i trpi škodu.
Čednosti plača je strah Gosponov, bogatstvo i dika i življenje.^*
Na putu spačenoga je oružje i meči,^* koj pako čuva svoju dušu, ogiblje se daleko od njih.^*
Prirečje je: „Ako se mladenec je privčil k svojemu putu, tak od njega takaj kada ostarne ne odstupi.“^*
Bogatuš gospoduje nad siromakom, i koj jemlje na posudbu, je suženj onoga koj njemu vu zajem je posudil.
Koj seje krivicu, bude žel nesreču i šiba njegve srditosti^* bude njega skončala.
Koj je na milosrdnost nagnjen,^* bude blagoslovljen ar on je od svojega kruha dal vbogomu.^* Cirkv 31,28. Koj dare daje, zadobi obladanje i diku,^* ali dušu oneh koji nje prijemljeju otimlje.

Izegnaj osmehavca i z njim odide svađa i prestaneju pravde i psovanja.
Koj ljubi čistoču srca, bude zbog dragote svojeh vusnic imal kralja za prijatela.^*
Gosponove oči čuvaju znanje,^* reči pako krivičnoga budu zavržene.^*
Leni veli: „Vani je oroslan, ja bi mogel sredi vulic skončan biti.“^*
Vusta tuđe žene^* jesu gliboka jama; na koga se srdi Gospon, bude vu nju opal.^*
Bedastoča je čvrsto privezana k srcu dečaka, ali šiba strahuvanja bude nju izegnala.^*
Koj vbogoga optršuje da bi svoje bogatstvo povnožal, bude sam bogatešemu dal i bude stradal.^*
Nagni svoje vuho i poslušaj mudreh reči, primi pako dobro k srcu moj navuk!^*
On bude za te lep ako njega vu svojem srcu budeš shranil i on se bude po tvojeh vusnicah obilno razleval^*
da tvoja zaufanost bude vu Gospona zato takaj jesem njega tebi danas pokazal!^*
Nut, ja sem njega tebi trojvrsno^* ispisal po mišlenjih^* i znanju
da bi tebi pokazal kak stalne jesu reči istine i kak imaš odgovoriti onem koji tebe jesu poslali.^*
Ne čini sile siromaku zato kajti je siromak i potrebnoga ne optršuj med vratmi^*
ar Gospon bude sudil njegvu pravdu i bude stiskal one koji njegvu dušu stiščeju.^*
Ne prijateli se z človekom srditosti podvrženem niti ne pajdaši se z človekom jadovitem
da se morebiti ne navčiš njegve pute^* i priliku ne dobiš svoju dušu spačiti.^*
Ne pačaj se z onemi koji si vu ruke sižeju^* ter se pri drugeh ponuđaju za poruke^*
ar ako nemaš z čem povrnuti, zakaj bi se vu pogibel postavljal da bi se tebi iz spalnice pokrivalo vzelo.^*
Ne prekoračuj starinske međe koje tvoji oci jesu postavili.^*
Jesi li videl človeka vu svojem delu hitroga? On bude stal pred kralji, a ne med onemi koji jesu prostoga stališa.^*

Objašnjenje

*
Dobro prijetnomu, preštimanomu, obljubljenomu biti. Dobro ime je ono koje se temelji zvrhu prave kreposti: ovo dobro ime, dober glas pretpostavlja se vsemu bogatstvu. Ništarmanje muder ne gledi pri svojeh činih na dober glas ali prijetnost ljudih, dapače se boji oveh kajti on, ako se njemu ova iskažuje, po tom dohađa vu pogibel pogubiti najvekše dobro, najmre poniznost. Takaj, ako se pripeča da se on zbog vernoga ispunjavanja svojeh dužnostjah nedopadnosti i osmehavanju ljudih izvrže, zna on tak pri dobrem kak i pri zlem glasu Bogu služiti, kak vuči sveti Pavel apoštol, 2Kor 6,8, pokehdob ni vsigdar moguče Bogu služiti i ljudem se dopasti. Gal 1,10. ↩︎
*
Na svetu, i to po mudreh odlukah božanskeh. ↩︎
*
Bogatuš i siromak vidiju se, veli sveti Auguštin, med sobum vu suprotivnosti stati, ali jeden drugoga potrebuje. Bogatuš je stvorjen za siromaka, a siromak za bogatuša. ↩︎
*
Nesreču. ↩︎
*
I vugne se. Drugi: razumen vidi zla posleđa zločinstva i to mu služi na opomenek; nerazumen, nepremišljen, nepazljivi stoprv po lastoviti nesreči biva pameten. ↩︎
*
Čednost, poniznost je temelj vere i opskrbljuje človeka zevsemi duhovnemi dobri i vekivečnim življenjem. Drugi: Bog je poniznosti obečal plaču. Trapljenja jesu višeputi naša najvekša sreča ar po njih se poboljšava naše srce i ona jesu početak Božjega straha od kojega naša vezdašnja i buduča sreča visi. ↩︎
*
Vu Žid. trnje i zanjke. ↩︎
*
Put hudobneh je pun oružja i mečov iz jedne strani pokehdob po njem hodi da svojemu bližnjemu z rečmi i činmi naškodi, a z druge strani pokehdob njegvo grešno živlenje je zvirališče njegveh muk. Koj se zresno skrbi za svoje dušno zveličenje, čuva se izebrati takov pogibelen put koj vu skvarjenje pelja. ↩︎
*
Kaj se mladenec vu mladosti navči, toga se vu starosti drži. ↩︎
*
Šiba božanske srditosti koju si on priređuje. ↩︎
*
Človek koj ima dobro oko, to je: koj nevolju svojega bližnjega z dobrotivnem okom gledi. ↩︎
*
On delji z njim kaj si je on z trudom priskrbel ali on sebi vtrgava da more vbogem deljiti. ↩︎
*
Koj podmičuje. ↩︎
*
Koj je istinit i skazljivost odurjava. Koj se ne prilizava ter je nedužnoga živlenja, takvomu se budu kralji zaufali i njihov tolnač iskali. ↩︎
*
Čuvaju pravičnoga od zabluđenja. ↩︎
*
Misli i govorenje hudobnoga bude spačeno. ↩︎
*
Lenjak vidi pogibel i prečke gde nikakveh ni. Takaj vu duhovneh poslih naprvo stavlja si lenjak neprilike i prečke kojeh ni i boji se gde se nikaj nema bojati. Molenje, postenje, krotenje hman nagnenj, ostavlanje grešneh navad drži lenjak za dela koja nathađaju človečanske moči akoprem onem koji spoznavaju pomoč milošče božanske jesu lehka, kak to pokazuju vnogovrsne pelde razlučne dobe stališa i spola ljudih koji su ovakva dela zvršavali i jošče zvršavaju. „Ovi i oni jesu mogli, zakaj takaj ja ne bi mogel“, rekel je sveti Auguštin kada se je istinski k Bogu obrnul. ↩︎
*
Kurve, v. gore 2,16. Reči, prilizavanja i zapeljavanja načini. ↩︎
*
Bog kaštiguje greha z grehom. Zapeljive reči razvuzdane žene jesu spodobne gliboki jami iz koje se človek ne more tak lehko van zvleči ako se jednoč je dal vloviti. ↩︎
*
Detetu nikaj bolje ni prirođeno kak svojvoljnost; koj neče strahuvati decu, neče dobru decu imati. ↩︎
*
Siromak se optršuje da obogati, bogatomu se daje da pomenjkanje trpi. Optršenje siromaka k tomu služi da se na vekšu poslenost obudi i da tak bogat postane, suprotivno pako bogataš postane siromak ako se njegvo bogatstvo povekšava ter se po tom na rasipnost i razvuzdanost napelja. ↩︎
*
Ovde se započimlje drugo odelenje starešega zbora Šalamonoveh prirečja. ↩︎
*
To je: ako ti rad od njega budeš govoril. ↩︎
*
Od zaufanosti vu Boga visi vsa sreča ovoga živlenja. Ništarmanje iz Šalamonovoga naprvostavlanja, koje on od nje načinja, biva očivesto da ova zaufanost ni tak lehkoga kaj kak si človek naprvo postavlja. ↩︎
*
To je: vnogovrsno. ↩︎
*
Drugi: po tolnačih. ↩︎
*
Koji tebe k meni v navuk jesu poslali. Ali: da moreš odgovoriti onem koji k tebi pošiljaju, tebi pitanja postavljaju, tebe za tolnač pitaju. ↩︎
*
Na sudu ali vu poslih i trgovini ar med vratmi na trgu jesu se držali sudi. ↩︎
*
Bude nje z onem istem zlem pohađal koje oni jesu včinili siromaku. Vu Žid. i bude porobil one koji njemu jesu dušu porobili. ↩︎
*
Da ne primeš njegov živlenja način. Seneka mudroznanec veli: „Sumuntur a conversantibus mores“. ↩︎
*
Da ne dojdeš vu pogibel grešiti ar z človekom srditosti povdanem lehko se dospeva vu svađe. ↩︎
*
Nepremišljeno. ↩︎
*
V. gore 20,16. ↩︎
*
Zakaj bi tak bedast bil i sebe poleg svojega siromaštva vu pogibel postavljal da bi moral tvoje najpotrebneše dugovanje vu zalog dati. Vu Žid. zakaj bi ti moral puščati da se tebi ispod tebe postelja vzeme. ↩︎
*
Ne premeščuj međe kamen (5Moj 19,14; 27,17; Job 24,21). Drži se vu stvarih vere i dobroga držanja onoga kaj oci i navučitelji svete Cirkve jesu vučili i jošče vučiju. ↩︎
*
On bude vu kraljevsku službu prijet. ↩︎