Knjiga Prirečjah — Del XXIII.

Kada se budeš sel da bi z poglavarom jel, marljivo pazi kaj se bude pred te postavilo^*
i nastavi si nož na svoje grlo^* ako imaš svoju dušu vu svojoj oblasti.^*
Ne želji si od njegveh jestvin kajti pri njem je lažljiv kruh.^*
Ne trudi se da bi obogatel, nego svojoj razumnosti postavi meru.^*
Ne podigaj tvoje oči k bogatstvu koje ne moreš imati ar ono si bude načinilo kreljuti kakti orli i bude proti nebu odletelo.^*
Ne jeđ z nenavidnem^* človekom i ne poželjuj njegveh jestvin
ar on sudi od neznaneh stvarih ravno kakti gatal i razlagavec senj. On bude tebi rekel: „Jeđ i pij, ali njegvo srce ni z tobum.“^*

Jestvine koje si jel budeš zbluval i tvoje lepo govorenje budeš zgubil.^*
Ne govori vu vuho nespametneh^* ar oni budu zametavali kaj budeš z tvojem govorenjem vučil.
Ne dotekni se međih maleh,^* ne stupi na polje sirot
ar njihov rođak^* je mogučen^* i on sam bude njihovu pravdu proti tebi rasuđuval.
Tvoje srce naj prime navuk i tvoja vuha govorenje znanja.^*
Ne stegni strahuvanje od deteta ar ako nje vudriš z šibum, ne bude vumrlo.^* Gore 13,24; dole 29,15; Cirkv 30,1.
Vudriš ti nje šibum, tak oslobodiš njegvu dušu od pekla.^*
Moj sinko, ako tvoje srce bude mudro, moje srce bude se z tobum raduvalo^*
i moji bubreki budu od veselja poskakuvali kada tvoje vusnice kaj je prav budu govorile.^*
Tvoje srce naj ne hlepi za grešniki,^* nego vu Gosponovem strahu^* sprevađaj celoga dana
ar ti budeš k poslednjemu imal ufanje i vu tvojem nadejanju ne budeš vkanjen.^* Dole 24,1.
Poslušaj, moj sinko, i budi muder i ravnaj svoju dušu na put.^*
Ne budi pri goščenjih pijancev niti pri ožiranju oneh koji meso skup znašaju da bi jeli^*
ar oni koji se vu pijanščinu povdavaju i med sobum goščenja načinjaju budu se steščali^* i pospanost^* bude se vu canjke oblačila.
Poslušaj svojega oca koj te je rodil^* i ne zameči svoje matere kada ostarne.^*
Kupi si istinu i nju ne prodavaj, ravno tak mudrost,^* vučenost i razumnost.^*
Otec pravičnoga poskakuje od veselja i koj je mudroga rodil, bude se vu njem veselil.^*
Naj se raduje^* tvoj otec i tvoja mati i naj poskakuje od veselja koja tebe je rodila.
Moj sinko, daj meni tvoje srce^* i tvoje oči naj čuvaju pute moje^*
ar kurva je gliboka jama i vuski zdenec tuđa.^*
Ona streže na putu kakti razbojnik i skanča one koje ona nepazljive najde.^*
Komu jaj? Kojega ocu jaj? Gdo ima svađe? Gdo opada vu jamu? Gdo ima rane prez zroka? Gdo ima kalne oči?^*
Ne li oni koji se pri vinu zadržavaju i koji se trsiju kupice spražnjuvati?^*
Ne gledaj vino kada se žuti, kada se njegva boja leska vu steklu: ono glatko nuter teče,^*
ali naposletku bude grizlo kakti kača i svoj čemer bude razlevalo kakti kačji kralj.
Tvoje oči budu gledale za tuđemi ženami^* i tvoje srce bude spačljiva govorilo.
I ti budeš kakti takov koj na sredini morja spi i kakti lađe ravnitel koj čvrsto spi i kormilo zgubi.^*
I budeš rekel: „Oni jesu mene tukli, ali mene ni bolelo, oni su mene navlačili i nesem čutil,^* kada se budem prebudil i vino ipak našel.“^*

Objašnjenje

*
Ne daj se po zborneh jestvinah na nemertučljivost napeljati! Pazi takaj na vsa govorenja i pitanja koja se tebi postavljaju. Premisli dobro da pred oblasnikom sediš. ↩︎
*
Čini si, zavdaj si silu, misli da imaš nož na svoje grlo nastavljen, da se nahađaš vu pogibeli živlenja. ↩︎
*
Vu Žid. ti si nastavljaš nož na grlo ako si preveč pohlepen (ako tvoju želju za jelom ne moreš zdržati). ↩︎
*
Ne poželjuj izborne jestvine velikašev ar one jesu vkanljive i pogibelne kajti napeljavaju na nemertučljivost i betege zrokuju. ↩︎
*
Po oveh rečih odgovarjamo se od skuposti i šegavoga šalenja – jedno i drugo obuđuje nenavidnost. ↩︎
*
Ne trsi se za blagom koje ne moreš zadobiti; ako za njim šetuješ, tak odleti ispred tebe z orlovemi perutmi. Budi zadovoljen z svojum srečum, z onem kaj tebi je moguče stignuti; iščeš več, tak se zahman trudiš. ↩︎
*
Zajedno skupem. Poleg Žid. koj ima hudobno oko i broji zalogaje vu vustih. ↩︎
*
Kakti gatal koj ne zna budučnost ter vendar tak govori kak da bi nju znal, ravno tak bude ovakov nenavidni koj te je pozval tebe zmir nudil: „Jeđ, pij, vgađaj teku“, ali mu nejde iz srca. Drugi: kak gatal govori od stvarih koje ne zna, od gladneh let, skupeh vremen koja imaju nadojti, ravno tak se nenavidni zabavlja pod obrokom z sumnjivostjum i tebi nikaj ne vušči akoprem te zmir prijatelski nudi. Vu Žid. ar doklam vu svojem srcu računa stroške na jestvine potrošene, govori tebi itd. ↩︎
*
Kaj si pojel, to tebi bude preselo ar to ti njemu budeš moral skupo platiti. I ovak bude tvoja hvala i vljudnost zahman ostala. ↩︎
*
Tvrdokorneh zametavcev božanskeh istin. ↩︎
*
Ne bantuj siromakov imetek. Vu Žid. ne premeščuj stare međe. ↩︎
*
Njihov nedužnosti branitel, njihov Otkupitel. Primerom zakona (4 Moj 35,19) imal je najbližnješi rođak vmorjenoga tu dužnost nad sobum da se je moral zbog njegve smrti fantiti. ↩︎
*
Sam Bog je taj. ↩︎
*
Ne zadovolji se z tem da bi ti ovo podvučenje samo poslušal, nego nje takaj vu srce primi i dobro premišljavaj. ↩︎
*
Kak to vnogi nespametni roditelji štimaju koji nečeju svoju decu strahuvati boječi se da njoj ovo strahuvanje bi moglo na zdravje škodeti. ↩︎
*
Od vekivečne smrti i skvarjenja. ↩︎
*
Gdo more na dobrem zadržavanjem sina vekše veselje i radost čutiti, kak ravno otec. On vidi radosna posleđa svojeh ljubljeneh opomenkov kakti najvugodneši sad svojega skrbljivoga otkojenja. ↩︎
*
Govorenje stoji više puti mesto činenja. ↩︎
*
Grešnikom ne vuščiti znamenuje tuliko: po njihoveh peldah dati se napeljati ali od njihove sreče i dobrogođenja dati se preslepiti. ↩︎
*
Ne trsi se čine grešnikov nasleduvati da bi takaj ti, ako se morebiti oni vidiju biti srečni, ravno tak srečen mogel postati kak oni jesu, nego opstoj verno vu Božjem strahu, vu veri i kreposti. ↩︎
*
Ovak budeš ti na smrti ufanje (vekivečnoga naplačenja) imal. ↩︎
*
Ravnaj tvoja činenja poleg navuka kojega od mene jesi prijel. ↩︎
*
Koji jestvine skup znašaju da se skupa goste. Starinska vremena je bila ta navada da se pri skupneh goščenjah jesu skup znašale jestvine, dan današnji skup se zmečeju penezi. Vu Žid. ne nahađaj se med pijanci niti pri oneh koji svoj život trošiju (po razvuzdanosti pod nikaj mečeju). Ogiblji se oneh ljudih koji svoje veselje nahađaju vu jelu i pilu i čuvaj se vsake prekorednosti vu jelu i pilu. ↩︎
*
Budu obokčali i pogubili svoje tela moči. ↩︎
*
Telovna slaboča koja sledi za pijanščinum i ožiranjem. Siromaštvo je naravsko posleđe rasipnosti, nepremišljenosti i nemertučljivosti. ↩︎
*
Kaj je pravednešega kak pokoriti se onomu komu se ima živlenje zahvaliti. ↩︎
*
Več ista starost je zadovoljen zrok poštuvanja makar i ne bi bila mati. ↩︎
*
Opskrbi se z pravum mudrostjum na putu na kojem nju je moči dobiti niti nju nigdar ne zmenjaj z bedastočum. ↩︎
*
Ne čuvaj stroške niti nikakov trud da dospeš k spoznanju onoga kaj je pravo ali krivo, dobro ali zlo, i kad si nje zadobil, ne zapusti nje za ves sveta ovoga dobiček. ↩︎
*
Kaj more roditelje bolje veseliti kak razumna deca. ↩︎
*
Nad tvojum vernostjum i pobožnostjum. ↩︎
*
Zaufaj se meni. ↩︎
*
Čini to kaj te ja vučim, čini to kaj vidiš da ja činim. ↩︎
*
Kapnice ili nakapnjaki, dežđeni zdenci vu koje se dežđevna voda je scejala, na Istoku navadni jesu bili, gliboke i široke jame koje odzgor vu vusko jesu ishađale vustje da se odzgor jesu mogle z kamenom pokriti (1Moj 29,9.10; 2Moj 21,33). Zaradi ovak osnovaneh kapnicah, ako gdo po nesreči vu nje je opal, njemu iz njih prez ljudske pomoči ni bilo moguče van iziti. Spodobna nesreča stigava onoga koj se od kurve pušča premamiti: on se teško gda ali nigdar iz njejineh mrež bude izvlekel ter je istom kakti zgubljen. ↩︎
*
Sveti Ivan Zlatovusti veli: „Kurva ne zna nikaj od prijatelstva, njoj su samo znani načini mreže rasprestirati. Ona išče vu vsakoj priliki mlade ljudi napeljati vu skvarjenje i nje se retki moreju rešiti kajti njejina šegavost je kruto velika.“ ↩︎
*
Ovde Šalomon ispisava zla posleđa pijanščine. ↩︎
*
Vu Žid. koji skup dohađaju da začinjena vina kušaju. Da vino jakše i bolje opojljivo postane, jesu vu vino začimbe (gvirce) postavljali. ↩︎
*
Ne daj se od lepe boje (farbe) ali ljupkosti ovoga pila napeljati. Črlena vina vu židovski zemlji jesu bila jako tečna. Židovi su nje imenuvali krv. 1Moj 49,11; 1Moj 32,14. ↩︎
*
Jeden zmed najškodljivešeh opravkov pijanščine je obuđenje nasladneh poželenj ar pijanščina i nečistoča idu skup i potemnenje razuma. ↩︎
*
Ti se budeš vu najvekšoj pogibeli nahađal i sam za se ne budeš znal. Pelda je vzeta od lađe koja se od morskeh slapov sim pak tam hita. I kak goder lađe ravnitel, kojemu spečemu kormilo iz ruke ispade, lađu prostu pušča da se ob pečinah i grebenih morskeh more lehko razbiti, ravno tak popikava se pijanec kada zgubi pamet i dospeva vu jezero pogibelih vu kojeh more imetek i živlenje zgubiti. Zato se nakratkom more reči da pijanščina je lađotera zdravja, živlenja, čistoče i kreposti. ↩︎
*
Vu Žid. oni su me turali, ali ja nesem čutil. Pijanec je zvržen osmehu i opšanosti, ali je nečutljiv kakti komad dreva. ↩︎
*
Vu Žid. „Kada se budem prebudil, hoču vino ipak iskati“, jesu reči pijanca po kojeh on svoje nepoboljšanje pokažuje. ↩︎