Šoltar XLI.

K koncu

1. za podvučanje sinov Koreoveh

XLI.

2. Kak goder jelen želi k mrzli vodi, tak želi k tebi duša moja, Bože!
3. Duša moja žeđa za jakem živem Bogom, kada budem došel i pokazal se pred licem Božjem?
4. Bile su mi suze moje hrana dan i noč, kad mi se vsaki dan je govorilo: „Gde je tvoj Bog?“
5. Srce moje vu meni se izleva kada se na to zmišljavam da sem do mesta čudopunoga šatora, pače tja do hiže Božje prehađal, z glasom raduvanja i hvalenja,^*Žid. z vnožinum koja svetke opslužava. z glasom gostečega se.
6. Zakaj si turobna, dušo moja? I zakaj me mutiš? Zaufaj se na Boga ar ga ja jošče hvalil budem,^*Zaradi pomoči koju meni po pogledu svojem iskazal. on je pomoč obličaja mojega.

7.^*Moj Bog! Duša moja! I moj Bog. Zopačena je duša moja proti meni samomu. Zato se budem v zemlji okolo Jordana i na mali gori Hermonim iz tebe spominjal.

8. Prepast jedna drugu naziva vu glasu slapov tvojeh. Vsi visoki tvoji vali i talasi prešli su prek mene.
9. Po dnevu je Gospon milosrdnosti svojoj zapovedal (da k meni dojde), a po noči budem ja njemu hvalu speval. Bude molil Boga živlenja mojega.
10. Rekel budem k Bogu: „Ti si moj branitel, zakaj si na me pozabil? I zakaj žalosten okolo hodim kada me trapi neprijatel?“
11. Kada se moč moja odnimlje, spočitavali su mi neprijateli moji koji me trapiju kada vsaki dan k meni veliju: „Gde je tvoj Bog?“
12. Zakaj si žalosna, dušo moja? I zakaj me mučiš?

Zaufaj se na Boga kajti ga jošče hvalil budem. On je pomoč obličaja mojega i Bog moj.

Objašnjenje

• *
  Žid. z vnožinum koja svetke opslužava. ↩︎
• *
  Zaradi pomoči koju meni po pogledu svojem iskazal. ↩︎
• *
  Moj Bog! Duša moja! ↩︎