Šoltar LIX.

K koncu

[1.] za one koji premenjeni budu k napisku znamenja istomu Davidu k podvučanju.

[2.] Kada popalil je Mezopotamiju i Sobal države sirijanske. Kada se je Joab vrnul nazad ter je v Solnoj dolini dvanajst jezer Idimejancev potukel (2K. kralj 8, 1  i 10,7 i 1Letn 18,1)

LIX.

3. Bože, ti si nas zahitil i zatrl si nas, bil si srdit^*Žid. obrni se k nam. ter vendar si se nam smiluval.
4. Stresel si Zemlju da se je raspuknula, celi raspuke njejine ar je razdeljena.
5. Pokazal si puku tvojemu žestoka, napajal si nas z vinom britkoče.
6. Dal si onem koji se tebe bojiju znamenje da naj pred strelicami pobegneju. Da se dragi tvoji oslobode,
7. pomagaj z desnicum tvojum ter me posluhni.
8. Govoril je Bog vu svetem mestu svojem: „Budem se raduval i razdeljil Sikem ter Dolinu šatorov premeril.
9. Moj je Galaad i moj je Manaseš, a Efraim je moč glave moje. Juda je moj kralj.
10. Moab je lonec ufanja mojega. Vu Idumeji rasprestrem nožnu petu moju. Meni su tuđine^*Filistejanci. podložni.
11. Gdo me bude v varaš ograđeni dopeljal? Gdo bu me tja vu Idumeju zapeljal?
12. Je li ne budeš ti, o, Bože, koj si nas bil othitil i je li ne budeš, Bože, z vojskum našum van izišel?
13. Pomagaj nam iz traplenj ar pomoč človečanska je prazna.
14. Z Bogom budemo obladali i on bude one koji trapiju, zatrl.

Objašnjenje

• *
  Filistejanci.