Svetoga Januša apoštola list prvi

Od rođeneh iz Boga i prave proti njemu ljubavi; vera obladuje svet; troja na Zemlji svedočiju da Krištuš je pravi človek i troja na Nebu da je pravi Sin Božji vu kojega verujuči ima vekivečni žitek; od greha na smrt i ne na smrt.

Vsaki koj veruje da Ježuš je Krištuš,^* je iz Boga rođen i vsaki koj ljubi onoga koj je rodil, ljubi takaj onoga koj je iz njega rođen.^*
Po tom spoznajemo mi da ljubimo Božju decu ako ljubimo Boga i obdržavamo njegve zapovedi.^*
Ar ovo je^* ljubav Božja da njegve zapovedi obdržavamo i njegve zapovedi nesu teške.
Ar vse kaj je od Boga rođeno, obladuje svet i ovo je obladanje, koje obladuje svet, naša vera.
Gdo je koj obladuje svet, kak on koj veruje da Ježuš je Božji Sin?^*
Ov je^* koj je po vodi i krvi došel, Ježuš Krištuš, ne samo po vodi, nego po vodi i krvi i Duh svedoči da Krištuš je istina.^*
Ar tri jesu koji svedočanstvo davaju vu Nebu: Otec, Reč i Sveti Duh, i ovi tri jesu jedno.
I tri jesu koji svedočanstvo davaju na zemlji: Duh i voda i krv, i ovi tri jesu jedno.^*
Ako mi ljudih svedočanstvo prijemljemo, tak Božje svedočanstvo je vekše, ovo pako je Božje svedočanstvo koje je vekše kajti je on od svojega Sina svedočil.^*
Koj veruje vu Božjega Sina, on ima vu sebi Božje svedočanstvo, koj ne veruje Sinu, on njega načinja lašcom kajti ne veruje na svedočanstvo koje je Bog svedočil od svojega Sina.^*
I ovo je to svedočanstvo da je nam Bog dal vekivečno živlenje i ovo živlenje je vu njegvem Sinu.^*
Koj ima Sina, on ima živlenje, koj nema Sina, on nema živlenje.
Ova ja vam pišem da znate da imate vekivečno živlenje koji verujete vu ime Božjega Sina.
I ovo je ona zaufanost koju mi k njemu imamo da nas on vu vseh posluhne koja goder mi poleg njegve volje budemo prosili.^*
I pokehdob znamo da nas on posluhne kaj goder budemo prosili, tak znamo da mi ono od njega isprošeno^* zadobimo.
Ako gdo zna da njegov brat greši, ali ne na smrt,^* on naj prosi i bude se onomu koj ne greši na smrt dalo vekivečno živlenje.^* Je greh na smrt i ne za ov velim ja da naj gdo prosi.^*
Vsaka krivica je greh^* i je greh na smrt.
Mi znamo da vsaki koj je rođen iz Boga, ne greši, nego njega čuva rođenje iz Boga i Hudobnjak (Šatan) ne dotekne se njega.^*
Mi znamo da iz Boga jesmo i ves svet vu Hudobnem leži.^*
I mi znamo da je došel Božji Sin i nam dal pamet da spoznamo pravoga Boga i zjedinemo se z njegvem pravem Sinom. Ovo je pravi Bog i vekivečno živlenje.^*
Dečica, čuvajte se od bolvanov!^*

Amen.

Objašnjenje

*
Da Božji Sin, koj se je iskazal kakti Zveličitel, je Mesijaš. ↩︎
*
Apoštol pokažuje nadalje potrebno združenje božanske ljubavi z bratinskum. Ovo združenje, veli on, sledi takaj iz preporođenja. Preporođeni ljubi ne samo svojega Oca, Boga, nego takaj i ostalu preporođenu bratju z kojum je on zevsema združen. ↩︎
*
Kak goder prave Božje ljubavi znamenje je bratinska ljubav (gore 4,11. i sl.), ravno tak suprotivno prave bratinske ljubavi znamenje je Božja ljubav koja se očituje po obdržavanju njegveh zapovedih. Mi anda iz bratinske ljubavi ne smemo vraziti božansku ljubav. ↩︎
*
Vu tom se očituje, izopčuje. ↩︎
*
Božje zapovedi ni teško obdržavati ar preporođeni, krščenik, obladuje svet, vse nebožansko kaj njega na greh vabi i vleče, po veri i to po veri vu božanskoga Otkupitela ar po ovoj veri dobiva vse miloščih načine na obladanje neprijatelov svojega zveličenja. ↩︎
*
Sada potvrđava apoštol da ova vera vu Ježuša, koja je tak moguča, temelji se nad najsegurnešemi svedočanstvi i da neje samehna zmišljenost, nego se vpira nad ispunjenemi činmi. ↩︎
*
Krištuš je po činih, koji se z njim jesu dogodili, istinito kakti Otkupitel i Zveličitel svetu posvedočen, po tom najmre da je došel po vodi, to je po krstu kojega vu Jordanu je prijel od Ivana Krstitela i koj je bil odičeno posvečenje k njegovoj časti, zatem potom da je z krvjum došel, to je da je svoj pomirenja aldov, koj je bil po prorokih prenazveščen niti se prez krvi ni mogel dovršiti (Žid 9,22; 10,22), zaisto zvršil. Zadnjič je toga takaj Sveti Duh svedok, to je zvrhu verneh izlejani duh i njegvi takrekuč vidljivi opravki koji od Ježuševe istinitosti (Jan 15,26) ter posledno od samoga njega svedočiju. ↩︎
*
Red 7. i 8. ne davaju zrok 6. reda, nego jedino nadalje rastolnačuju tak da njegvo znamenuvanje je ovo ar za Krištuševo istinsko na Zemlji iskazanje kakti Otkupitela svedočiju ne samo ovi tri nebeski nevidljivi svedoki, Otec, Reč i Sveti Duh vu zvršenoj slogi med sobum, nego vu tem se takaj tri zemeljski vidljivi svedoki na Zemlji med sobum slažeju: Sveti Duh vu svojeh miloščih opravkih, krst i krvna Krištuševa smrt. Reči: „Ovi tri jesu jedno“, znamenuju vu obodveh redih ‘navlastito’ i ova troja slažeju se med sobum vu svojeh svedočanstvih, skupa pako zgovarjaju jednakost bitja naprvo postavljeneh svedokov. Otec, Reč i Sveti Duh jesu jednoga božanskoga bitja, dari Duha, voda i krv jesu ravno tak jednoga bitja ar vseh temelj je Sveti Duh. Darov Duha kajti jesu njegvi opravki. Krištuševoga krsta nakuliko se je on pri tom zvrhu Krištuša vu nezmernoj obilnosti zlejal. Krištuševe krvi nakuliko je Krištuš svoj nezmerni aldov vu Svetem Duhu dovršil ter po tom milošču Svetoga Duha vsem ljudem zaslužil. ↩︎
*
Pri krstu (Mat 3,16,17) i vu njegvem božanskem živlenju i činih (Jan 5,32,36). ↩︎
*
Verni drži se božanskoga svedočanstva, neverni očituje Boga za lašca kajti njegvo svedočanstvo zahitava pokehdob štima da takaj Bog more neistinitost posvedočiti. ↩︎
*
Namemba božanskoga svedočanstva tam ide da nas opsvedoči da je nam Bog vu svojem Sinu podeljil vekivečno živlenje. ↩︎
*
Z živlenjem koje mi po Sinu zadobivamo je združena zaufanost da budemo posluhnjeni vu vseh koja goder jesu poleg Božje volje. Ali živuči krščenik, pravi krščenik sme imati tu zaufanost da bude posluhnjen vu vsem za kaj goder bude poleg božanske volje prosil. V. Mat 7. ↩︎
*
Vu posebnem dogođaju kakvoga apoštol vu 16. redu kakti za peldu naprvo postavlja. ↩︎
*
Greši tak vendar da živlenje svoje duše, posvečujuču milošču, ne zgubiva. Ovo se pako pri vsakem smrtnem grehu zgubiva, medtemtoga apoštol vidi se, neg samo one osebujno velike grehe pred očmi imati z kojemi je znepokorjenja stališ združen, kakti na peldu: veliki navade grehi, nemertučljivost, praznost, skupost, grehi suprot Svetomu Duhu. V. sl. ↩︎
*
Milošča pokore i poboljšanja živlenja. ↩︎
*
Razmi: z zaufanostjum koja se temelji nad obečanjem da bude posluhnjen ar ovde je spomenek samo od prošenja molitve kojoj je obečano posluhnenje (red 15.). Anda apoštol vu opčinskem ne prepoveda molitvu za takve grešnike, nego samo veli da se za nje ne more moliti z segurnem opsvedočenjem da budemo posluhnjeni. Temelj zakaj posluhnenje pri ovakveh grešnikih baš ni nemogučno, akoprem se zevsema retko pripeča, je kajti njihova prevzetna volja vu zlu si natuliko dopada i vtvrđava se da ona božanski milošči najvekše prečke naproti stavlja ter nju skoro vsigdar nemočnu čini. Pazi takaj: ako Krištuš (Jan 14,13) opčinski zgovarja da mi budemo posluhnjeni vu vsem kaj prosimo vu Ježuševem imenu, tak je on naredbu, a sveti Januš iznimbu ovde včinil. ↩︎
*
Vse kaj pravo, najmre zapoved, vrazuje, je greh. ↩︎
*
Greh (red 17.) vodi apoštola ipak na misel vre gore (3,9) očituvanu da se z preporođenjem ne slaže grešenje i da zato krščenik naj ne greši, končemar da od velikeh grehov mora biti prost. ↩︎
*
Šatanu je podvržen, punomu zločih i poželenj. ↩︎
*
Ov Krištuš je pravi Bog koj vekivečno živlenje podeljuje. ↩︎
*
Od vsakoga krivoga boga, od vsakoga bolvana. Pazi: bolvanomolstvo je od vsigdar onde gde se kaj več kak Bog, ali suprot Božji volji ljubi. ↩︎