Svetoga Petra apoštola list prvi

Peter, Ježuša Krištuša apoštol, odebranem tuđinam koji jesu vu raspršenju^* po Pontušu, Galaciji, Kapadociji, Aziji i Bitiniji.^*
Poleg naprvoznanja Boga Oca na posvečenje Duha, na pokornost i poškroplenje krvi Ježuša Krištuša,^* milošča i mir naj vu vas obiljuje!
Blagoslovljen budi Bog i Otec našega Gospona Ježuša Krištuša koj je nas primerom svoje velike milosrdnosti preporodil na živo ufanje po gorestajanju Ježuša Krištuša od mrtveh,^* 1Kor 1,3; Efer 1,3,
na nestruhljivo, neoskrunljivo odvečtvo koje je za nas začuvano vu Nebesih,^*
vam koji se vu Božjoj kreposti čuvate po veri^* na zveličenje koje je pripravljeno da se očituje vu poslednjem vremenu^*
vu kojem se budete raduvali, premda se sada za kratek čas (ako je tak potrebno)^* vu vsakojačkeh skušavanjih morate žalostiti,
da se skušenje vaše vere, vnogo preštimaneše od zlata (koje se zveđa po ognju), znajde vam na hvalu i diku i poštenje pri očituvanju Ježuša Krištuša^*
kojega vi, akoprem njega neste videli, ljubite i vu kojega vi, premda njega niti sada ne vidite, verujete, vu kojem se takaj verujuči z nezgovorljivem i odičenem veseljem veselite
kajti cilj vaše vere hočete zadobiti, zveličenje duš,
koje zveličenje jesu iziskavali i izveđali proroki^* koji od milošče koja na vas bi imala dojti jesu prorokuvali
pokehdob jesu zveđali na kakvo vreme i okolnosti vu njih prebivajuči Duh Krištušev naminjava pokehdob je on Krištuševa trplenja i nje nasledujuču zmožnost prenazveščal,^*
kojem je bilo očituvano da oni ne za se same, nego za vas jesu obznanili ono kaj se vam sada nazvešča po oneh koji vam po onem iz Nebes poslanem Svetem Duhu nazveščaju Evangelijum^* vu kojega gledati želiju isti angeli.^*
Zbog česa^* opašite boke vaše pameti, budite trezni ter vse vaše ufanje postavljajte vu milošču koja se vam ponuđa pri očituvanju Ježuša Krištuša,^*
kakti pokorna deca ne ravnajte se više poleg poželenj, kak prvlje vu vašoj neznanosti,
nego poleg Svetoga^* koj je pozval vas da i sami takaj vu vsem vašem živlenju budete sveti.
Ar je pisano: „Budite sveti ar ja jesem svet.“ 3Moj 11,44.
I kajti vi za oca imenujete onoga koj prez gledanja na osobu vsakoga slednjega sudi poleg njegveh del, tak živite vu strahu kak dugo vi ovde opčite, 5Moj 10,17; Čin ap 10,34; Rim 2,11,
pokehdob znate da neste z pokvarljivem zlatom ali srebrom otkupljeni od vašega čalarnoga živlenja koje jeste odvečuvali od vašeh ocov,
nego po predragoj krvi Krištuša kakti neoskrunjenoga i nevtepenoga agneca^*, 1Kor 6,20, 7,23; Žid 9,14,
koj je bil doisto pred postankom sveta odlučen,^* vu poslednih pako vremenih zaradi vas očituvan,^*
koji po njem verujete vu Boga koj je njega obudil od mrtveh i njemu podeljil diku da vaša vera i ufanje bi bilo vu Bogu.
Očistete vaše duše vu pokornosti ljubavi po bratinski ljubavi, jako se med sobum ljubete iz istinskoga srca
pokehdob neste preporođeni iz struhljivoga, nego nestruhljivoga semena po reči živoga Boga koj naveke opstaje.^*
Ar „vsako telo je kakti trava i vsaka njegva dika kakti cvet trave. Trava je pako posehnula i njejin cvet je otpal,
reč pako Gosponova ostaje naveke“. Ovo pako je ta Reč koja je vam nezveščena.^*

Objašnjenje

*
Ovde se tuđine zoveju oni zvun Palestine stanujuči Židovi na krščanstvo obrnjeni nakuliko nesu započetni stanovniki oneh kotarov, nego samo tam dojduči jesu se vu njih naselili. Odebrani zoveju se kajti oni poleg božanskoga tolnača jesu bili na krščanstvo pozvani. „Vu raspršenju“ to je med poganini rastepeni (Jak 1,1). Drugi vu opčinskom razmevaju krščenike koji kakti Božja deca i varaščani Nebes jesu tuđine gledeč na ov svet, naj gde goder stanuju. „Odebrani“ to je odlučeni iz velikoga broja nevernikov (V. dole 2,10. Žid 11,13) ↩︎
*
Vse ovde imenuvane države nahađaju se vu Mali Aziji. V. Čin ap 2,8.9; 16, 6.7. ↩︎
*
Ovo je pridano na rastolnačenje reči „odebranem“ tak da znamenuvanje je ovo: odebrani od kojeh Bog je naprvo znal da budeju zvanje na krščanstvo nasleduvali, da budeju po Duhu posvečeni, na pokornost dopeljani i po Krištuševi krvi očišeni. Posvečenje po Duhu ili prestvarjanje, preporođenje (Jan 3,5) je cilj otkuplenja, način k tomu je otkupna Ježuševa smrt i vera ili pokorno izručenje človeka na Otkupitela, na vse kaj on vuči, zapoveda i obeča. Od odebranja v. Efer 1, 3–7; Rim 8,29. Od poškroplenja v. Žid 10,22. ↩︎
*
Dika, poštenje i hvala budi Bogu Ocu da nas iz jedine milošče prez vsake naprvo iduče zaslužbe od naše strani (v. Rim 3,24) po kreposti otkuplenja poslu Ježuša Krištuša vu nove ljudi prestvoril da bi zadobili ufanje na vekivečno živlenje. Namesto celoga otkuplenja posla spominuje Peter ovoga vugelni kamen, gorestajanje Ježuša Krištuša (prisp. Čin ap 23,6). Ufanje krščenika imenuje se živo, iz strane kajti ni prazno, nego se zaisto bude ispunilo, iz strane kajti njegvo predmetje je vekivečno živlenje (Hijer. August. Beda). ↩︎
*
Na odvečtvo koje ni podvrženo odjimanju ali zgubičku kak dobra ovoga sveta, nego naveke trpi, koje se z nečistem poželenjem ne lada niti ne vživa, nego vu čistem, angelskem, božanskem namenenju (Ang). ↩︎
*
Koji kajti z božanskum miloščum verujete (ufate se i ljubite) itd. ↩︎
*
Poslednje vreme je dan Gosponov, Sudnji dan (Fil 1,6). Na ov dan bude očituvano zveličenje pravičneh ar ono bude izrečeno vu nazočnosti angelov nebeskeh i vseh sveta stvorjenj. ↩︎
*
Ako je na vaše dušno zveličenje potrebno (prisp. Jak 1,2 i sled.). ↩︎
*
Ovakva skušavanja moraju nadojti da se vaša vera očisti kak se goder zlato vu ognju čisti i da vi jošče čisteši nego očiščeno zlato postanete na zadoblenje poštenja na Sudnji dan koje se vendar povrača na Boga koj je vsega zveličenja početnik. ↩︎
*
Zveličenje je vu opčinskem krščanska blaženost ovde i onde. Za ovum blaženostjum, za Krištušem, njegvem Kraljestvom, za dobri ovoga Kraljestva jesu zveđali proroki i od njega prorokuvali. ↩︎
*
Predstavek zveđanja prorokov je bilo vreme vu kojem i okolnosti med kojemi bude se dogodilo ono kaj Duh Krištušev, koj je bil vu njih, je njim očituval, najmre trplenje i za njim nadospejuču zmožnost Mesijaša nad kojem se vse krščenikov ufanje temelji. ↩︎
*
Kojem pako prorokom zvrhu vremena vu kojem se bude iskazal Krištuš i zvrhu bližnjeh okolnostjah njegvoga došestka je bilo očituvano da oni sami njegvo iskazanje ne budeju doživeli, nego da oni svoja prenazveščenja zvrhu njega za vas (za poslednike) imaju obznaniti, prenazveščenja koja to zadržavaju kaj vam (poslednikom) sada prodekuju ljudi koji iz Nebes poslanoga Svetoga Duha jesu prijeli. ↩︎
*
Kojega Svetoga Duha isti angeli želiju preseči. Ovde Sveti Duh stoji kakti podeljitel i rastolnačitel krščanske mudrosti, kak to iz skupzveska očivesto biva, anda za istu krščansku mudrost. ↩︎
*
Kajti vi takvo zmožno ufanje imate. ↩︎
*
Oboružete vašega duha duhovnem načinom kak vojniki telovno čine z pojasom pokehdob se trezne pri zvršenem znanju vašega zvanja zdržavajte i vaše ufanje postavlajte zevsema, tja do konca, na zvršenu blaženost koja se vam pri drugem Krištuševem došestju na sud bude ponudjala. ↩︎
*
Poleg Boga. ↩︎
*
Živite bogaboječe pokehdob za tak dragu cenu jeste otkupljeni. Čalarno, grešno živlenje veli se da je za odvečtvo dobljeno kajti vsaka hmanjost dohađa od ishodnoga greha koj se od oca rasploduje na sina (Rim 5,12). Krištuš imenuje se nevtepeno janje kajti on kakti takvo je bil pelduvan po vuzmenem janjčecu i po prorokih nazveščen (Iz 53; Jer 11,19; Šolt 37, 14,15). ↩︎
*
V. Efez 1,4; 3,11. ↩︎
*
Ali vu zadnjoj objavlenja dobi Kraljestva nebeskoga, vu vezdašnjem vremenu takaj za volju vašega zveličenja je se vidljivo na Zemlji iskazal. V. Žid 1,2. ↩︎
*
Temelj ljubavi, zrok zakaj se med sobum ljubimo je preporođenje ar po njem postajemo mi vsi, bil naš zvanjski stališ i živlenja način kakov mu goder drago, med sobum jednaki, deca Božja, bratja i to ne struhljiva deca iz struhljivoga semena, nego vekivečna deca vekivečnoga Boga zbog česa takaj k neprestanljivi ljubavi primorani. Način preporođenja je reč Božja ar vera vu nju pelja k krstu i pokori. ↩︎
*
Znamenuvanje vu skupzvesku z naprvo idučem je ovo: vi koji iz struhljiveh ljudih vu nestruhljivu decu božansku jeste premenjeni, ar da, naravski, nepreporođeni človek je struhljiv, je Izajijaš prorok takaj po oveh rečih hotel očituvati: „Ar vsako telo itd.“ Sama reč Gosponova i ono kaj ova naprvo donaša, preporođenstvo trpi naveke (akoprem takaj ovo z nepreporođenem skupa primerom vsem opčinskoga ishodnoga greha vumira vremenitum smrtjum). Reč pako Gosponova je Evangelijum koj, ako se vu veri prijemlje, porađa vekivečnu decu. Obilneše znamenuvanje oveh proročanskeh rečih nahađa se vu Izajijaša 40,6. sl. ↩︎