Del IX.

1. Mudrost je zezidala sebi hižu i je isekla sedem stupov.^*Mudrost, koja odveka je bila pri Bogu, zezidala si je zmožnu i z vnogemi (broj sedem znamenuje vu opčinskom vnožinu) stupi nakinčenu i potvrđenu hižu na Zemlji da vu njoj počasti ljudi. Očivesto je da se pod prispodobum ove hiže vu opčinskom razmeva zavod božanski, kojega Bog na podvučenje i posvečenje ljudih je vpeljal, a iz bilegih njejineh i pridane prilike goščenja jasno se vidi da je Šalomon vu proročanskem duhu vu posebnom z tem obilježil Božju Cirkvu koja je z svojemi stupi, najmre navučiteli i milošče načini (svetotajstvi), odlučena za mesto zestanka ljudem da vu njoj čuju mudrost i nasite se z njejinim dobrom. Tak tolnačiju sveti oci. Više njih razmeva pod ovum hižum takaj presveto Ježuša človečanstvo i preblaženu Devicu koju si Božja Reč je izebrala za svoj stan.
2. Ona je alduvala svoj krvoločni aldov,^*Goščenja jesu se po dovršeneh mirovneh (zahvalneh) aldovih obdržavala (3Moj 7,15). Božanska mudrost podeljuje vu cirkvi po dovršenem aldovu svoju božansku hranu. zmešala vino^*Stanovniki orsagov na istoku mešaju svoja gusta i žmehka vina pred goščenjem z vodum. Pri nas pod aldovom svete meše primeša se k vinu takaj jedno malo vode, po čem se očituje zjedinenje narave božanske z človečanskum i dolestuplenje mudrosti božanske k človečanskomu razumu. i priredila svoj stol.^*Razmeva se navuk i ljubavi goščenje kakvo prva svete Cirkve vremena je bilo navadno.
3. Ona je poslala svoje službenice^*Razmevaj apoštole, navučitele svete Cirkve i vse zveličenja željne duše. vu grad i na varaške zidine^*Kaj gore vu 1. redu znamenuje hiža, to se ovde očituje po rečih grad i obzidani varaš. da bi pozivale:
4. „Ako je gdo malehen,^*Po „malehnem“, „malem“ razmeva se početnik vu navukih, skupa takaj on vu svojeh očih ponizni. naj dojde k meni.“ I nespametnem je rekla:
5. „Hote, ječte moj kruh i pijte moje vino koje ja vam jesem zmešala.
6. O[s]tavete dečinstvo^*Ostavete stališ početničtva vu navukih i trsete se za zvršenostjum. i živite ter hodete po putu razbornosti.“
7. Koj podvuča osmehavca, on sam sebi čini krivicu i koj kara nepobožnjaka, on samoga sebe opšanuje.^*On probavlja sebi sramotu i opšanost. Ovde postavljeni red z naprvostoječem ovak se ima razmeti: Vas male, koji se doisto nahađate vu neznanosti, ali dobru volju pokažujete, hoču ja podvučiti, ne pako one koji se iz vere osmehavaju, koji mudrost ne samo nečeju spoznati, dapače nju grdiju i opšanuju ar koj takve podvuča, on nikaj dobra ne opravi, dapače sebi pribavlja osramočenje. „Ne hitajte to sveto pred pse, niti ne mečite đunđe vaše pred svinje (veli Krištuš pri svetem Mateju vu 7. delu 6. redu), da nje ne zatlačiju svojemi nogami i da se proti vam ne obrneju ter vas ne rastrgaju.
8. Ne karaj osmehavca da ne bude oduril tebe, pokaraj mudroga i on bude ljubil tebe.^*Onoga koji se osmehava iz vere, ne trudi se poboljšati ar pri njem ne bi drugo opravil, nego da tebe oduri, posledno k njegvomu obrnenju i poboljšanju nikaj ne doprineseš. Mudroga pako ako vidiš da krivo čini, moreš pokarati kajti se on veseli nad opomenki i pokaranji.
9. Daj mudromu priliku (vučiti se) i bude mudreši postal, vuči pravičnoga i on bude hitel prijeti.
10. Početek mudrosti je strah Gosponov i znanje sveteh^*Mudrost sveteh, koji se Boga bojiju i njega ljubiju, je prava mudrost. Drugi: je spoznanje sveteh (Božjeh) stvarih. je razumnost. Šolt 110,10; gore 1,7; Cirkv 1,16.
11. Ar po meni budu tvoji dnevni povnožani i tebi budu pridana leta živlenja.
12. Ako budeš muder, budeš sam sebi, ako pako budeš osmehavec, budeš sam na se zlo navlekel.
13. Bedasta i kričljiva žena,^*To je: bedastoča, hudobnost, kriva vera koja z svojemi lepemi, vnogemi, nego praznemi rečmi ljudi zaslepiti išče. koja je puna zapeljivosti ter zevsema nikaj ne zna,
14. je sedela med vratmi svoje hiže na stolcu, na visokem varaša mestu
15. da bi zvala one koji po putu mimo idu i svojem putom hodiju:
16. „Koj je malehen,^*Nevešč ili koj nikaj ni skušal. naj se navrne k meni“, i nespametnomu je rekla:
17. „Vkrađene vode jesu slajše i skrovni kruh^*Koj se mora skriti kajti je krivičnem načinom zadobljen. je tečneši.“^*Bedastoča poziva človeka na goščenje koje iz vkrađeneh, to je iz prepovedaneh jestvin i pila je pripravljeno.
18. A on^*Nevešči ili neiskušani koj njejine pozivanje prijemlje. ne zna da tam jesu strašila^*Strašila hmanjice, drugi: nečisti duhi. Vu Žid. da tam tenje (mrtvi, peklenska deca) jesu. i njejini goščeniki jesu vu pekla gljubljini. ^*Strahovito goščenje! Pri stolu bedastoče, hmanjice, bludneh navukov nahađaju se vu društvu sama peklenska deca.

Objašnjenje

• *
  Mudrost, koja odveka je bila pri Bogu, zezidala si je zmožnu i z vnogemi (broj sedem znamenuje vu opčinskom vnožinu) stupi nakinčenu i potvrđenu hižu na Zemlji da vu njoj počasti ljudi. Očivesto je da se pod prispodobum ove hiže vu opčinskom razmeva zavod božanski, kojega Bog na podvučenje i posvečenje ljudih je vpeljal, a iz bilegih njejineh i pridane prilike goščenja jasno se vidi da je Šalomon vu proročanskem duhu vu posebnom z tem obilježil Božju Cirkvu koja je z svojemi stupi, najmre navučiteli i milošče načini (svetotajstvi), odlučena za mesto zestanka ljudem da vu njoj čuju mudrost i nasite se z njejinim dobrom. Tak tolnačiju sveti oci. Više njih razmeva pod ovum hižum takaj presveto Ježuša človečanstvo i preblaženu Devicu koju si Božja Reč je izebrala za svoj stan. ↩︎
• *
  Goščenja jesu se po dovršeneh mirovneh (zahvalneh) aldovih obdržavala (3Moj 7,15). Božanska mudrost podeljuje vu cirkvi po dovršenem aldovu svoju božansku hranu. ↩︎
• *
  Stanovniki orsagov na istoku mešaju svoja gusta i žmehka vina pred goščenjem z vodum. Pri nas pod aldovom svete meše primeša se k vinu takaj jedno malo vode, po čem se očituje zjedinenje narave božanske z človečanskum i dolestuplenje mudrosti božanske k človečanskomu razumu. ↩︎
• *
  Razmeva se navuk i ljubavi goščenje kakvo prva svete Cirkve vremena je bilo navadno. ↩︎
• *
  Razmevaj apoštole, navučitele svete Cirkve i vse zveličenja željne duše. ↩︎
• *
  Kaj gore vu 1. redu znamenuje hiža, to se ovde očituje po rečih grad i obzidani varaš. ↩︎
• *
  Po „malehnem“, „malem“ razmeva se početnik vu navukih, skupa takaj on vu svojeh očih ponizni. ↩︎
• *
  Ostavete stališ početničtva vu navukih i trsete se za zvršenostjum. ↩︎
• *
  On probavlja sebi sramotu i opšanost. Ovde postavljeni red z naprvostoječem ovak se ima razmeti: Vas male, koji se doisto nahađate vu neznanosti, ali dobru volju pokažujete, hoču ja podvučiti, ne pako one koji se iz vere osmehavaju, koji mudrost ne samo nečeju spoznati, dapače nju grdiju i opšanuju ar koj takve podvuča, on nikaj dobra ne opravi, dapače sebi pribavlja osramočenje. „Ne hitajte to sveto pred pse, niti ne mečite đunđe vaše pred svinje (veli Krištuš pri svetem Mateju vu 7. delu 6. redu), da nje ne zatlačiju svojemi nogami i da se proti vam ne obrneju ter vas ne rastrgaju. ↩︎
• *
  Onoga koji se osmehava iz vere, ne trudi se poboljšati ar pri njem ne bi drugo opravil, nego da tebe oduri, posledno k njegvomu obrnenju i poboljšanju nikaj ne doprineseš. Mudroga pako ako vidiš da krivo čini, moreš pokarati kajti se on veseli nad opomenki i pokaranji. ↩︎
• *
  Mudrost sveteh, koji se Boga bojiju i njega ljubiju, je prava mudrost. Drugi: je spoznanje sveteh (Božjeh) stvarih. ↩︎
• *
  To je: bedastoča, hudobnost, kriva vera koja z svojemi lepemi, vnogemi, nego praznemi rečmi ljudi zaslepiti išče. ↩︎
• *
  Nevešč ili koj nikaj ni skušal. ↩︎
• *
  Koj se mora skriti kajti je krivičnem načinom zadobljen. ↩︎
• *
  Bedastoča poziva človeka na goščenje koje iz vkrađeneh, to je iz prepovedaneh jestvin i pila je pripravljeno. ↩︎
• *
  Nevešči ili neiskušani koj njejine pozivanje prijemlje. ↩︎
• *
  Strašila hmanjice, drugi: nečisti duhi. Vu Žid. da tam tenje (mrtvi, peklenska deca) jesu. ↩︎
• *
  Strahovito goščenje! Pri stolu bedastoče, hmanjice, bludneh navukov nahađaju se vu društvu sama peklenska deca. ↩︎