Del VIII.

1. Je li ne kriči mudrost i je li razumnost ne daje svoj glas od sebe?
   2. Ona stoji poleg ceste na najvekšeh i najvišešeh vrhih, vu sredini stezah,
2. pri varaškeh vratah, ravno med vratmi govori^*Povsud. ter veli:^*Božanska mudrost naprvo stavlja se ovde osobno ter vse ljudi poziva da nju nasleduju. Kaj se ovde od mudrosti govori, pripada stranum nestvorjenoj, božanskoj, stranum stvorjenoj, človečanskoj mudrosti koja je delnica božanske mudrosti zato se vsa ova prilagođuju Krištušu koji nestvorjenu i stvorjenu mudrost vu svojoj osobi je zjedinil, zaradi česa sveti Atanazijuš, Gregur Nazijanzenski, Auguštin, Beda i ostali oci, navučiteli svete Cirkve, ovde rečena razumevaju od Ježuša Krištuša.
3. „O, ljudi, k vam ja kričim i moj glas ide k človečanskem sinom.
4. Vi, malehni,^*‛Vi nevešči’ ili ‛vi koji nikaj neste skušali’. vučete se šegavosti, i vi, nespametni, vzemite si v pamet!
5. Poslušajte, ar ja budem od velikeh stvarih govorila i moje vusnice budu se otprle na obznanenje onoga kaj je prav.
6. Moje grlo bude razmišljeno govorilo istinu i moje vusnice odurjavaju kaj je hudobno.
7. Vsa moja govorenja jesu pravična, vu njih ni nikaj hudnobnoga niti spačljivoga.
8. Razumnem jesu ona pravična i onem koji jesu našli znanje pravedna.
9. Primite moje podvučanje, a ne peneze, zberite si navuk rajši nego zlato.^*Trsete se rajši iskati kinče mudrosti nego kinče zlata i srebra.
10. Ar mudrost je boljša nego vsa najpreštimaneša i vse kaj se željeti more, ne more se k njoj prispodobiti.
11. Ja, mudrost, prebivam vu tolnaču,^*Gde je dober tolnač, gde su dobre misli, onde se ja nahađam ar one od mene ishađaju. pri razborneh mislih jesem ja nazočna.
12. Strah Gosponov odurjava zlo; oholnost i gizdost, krivi put^*Hmanje živlenje. i dvojezična vusta ja mrzim.
13. Pri meni je tolnač i pravednost, pri meni je razbornost, pri meni je jakost.
14. Po meni kraljuju kralji i zakonodavci određuju kaj je pravično.
15. Po meni ladaju oblasniki i mogučno odlučuju pravicu.
16. Ja ljubim one koji mene ljubiju i koji k meni zaran skoznuju,^*Koji mene rano iščeju, koji mene poželjuju. budu mene našli.
17. Z menum je bogatstvo i dika, preobilno blago i pravica
18. ar moj sad je boljši od zlata i dragoga kamenja i moj plod je boljši od najčistešega srebra.
19. Ja hodim po putu pravice, po sredini stezah suda
20. da obogatim one koji mene ljubiju i napunim njihove kinče.
21. Gospon je mene ladal na početku svojeh putov,^*Bog je mene imal na početku svojega bitja, to je odveka. Ove reči pokažuju da Otec je bil vsigdar vu Sinu, a Sin vu Ocu (Hijeronim). Najlepše i najtemeljiteše tolnačenje oveh rečih je dal on ljubljeni vučenik Januš 1,1: „Na početku je bila Reč (Mudrost) i Reč je bila pri Bogu i Bog je bil Reč.“ prvlje nego bi kaj bil včinil od početka.
22. Ja jesem odveka određena i od starine, prvlje nego bi Zemlja bila načinjena.
23. Jošče ni bilo gljubljin i ja vre jesem bila započeta, jošče se vodni zdenci nesu zrinuli.
24. Jošče se gore z svojum silnum težinum nesu vstanovile i pred vsemi brežanjki jesem se ja rodila.
25. Jošče Zemlje ni bil načinil niti potokov niti petnikov zemeljske okrugljine.
26. Ja jesem bila nazočna kada je pripravljal nebesa i nje poleg stanovite mere zvrhu jošče nespelduvane zemlje naokol opkružaval,
27. kada je zrak gore vtvrđaval i vodne zdence vjednačuval,
28. kada je morje naokol z međum zavjimal i vodam zapovedal da se prek svojeh međih ne bi razlevale kada je zemlji postavljal temelje,
29. onda sem ja pri njem bila i vsa sem z njim ravnala i veselila se jesem dan na dan i pred njim se jesem igrala vsigdar^*Ja se jesem razveseljuvala nad mojemi stvorjenji kajti su dobra bila (V. 1Moj 1,10.12.18.31; Mat 3,17; Jan 17,24), ja jesem z lehkočum i hitrostjum, kakti igrajuč, opravljala moje delo.
30. i igrala se jesem na zemeljski okrugljini i moje veselje je bilo z človečanskemi sinmi biti.^*Ona je istom človek bila. V. 5Moj 33,3; Žid 2,16.
31. Nut, anda, moja deca, poslušajte mene: blaženi jesu koji čuvaju moje pute!
32. Poslušajte moj navuk i budite mudri i najte njega zahitavati!
33. Blažen on človek koj posluša mene i koj vsaki dan pred mojemi vratmi skoznuje i na pragu mojeh vrat čaka.^*Koji mene vsigdar i vu vsakoj priliki za tolnač pita. Mudrost daje se lestor po stalnoj pazljivosti vu poniznosti i trpljivnosti najti.
34. Koj mene najde, najde živlenje i prime zveličenje od Gospona.
35. Koj pako proti meni greši, rani svoju dušu. Vsi koji mene odurjavaju ljubiju smrt.

Objašnjenje

• *
  Povsud. ↩︎
• *
  Božanska mudrost naprvo stavlja se ovde osobno ter vse ljudi poziva da nju nasleduju. Kaj se ovde od mudrosti govori, pripada stranum nestvorjenoj, božanskoj, stranum stvorjenoj, človečanskoj mudrosti koja je delnica božanske mudrosti zato se vsa ova prilagođuju Krištušu koji nestvorjenu i stvorjenu mudrost vu svojoj osobi je zjedinil, zaradi česa sveti Atanazijuš, Gregur Nazijanzenski, Auguštin, Beda i ostali oci, navučiteli svete Cirkve, ovde rečena razumevaju od Ježuša Krištuša. ↩︎
• *
  ‛Vi nevešči’ ili ‛vi koji nikaj neste skušali’. ↩︎
• *
  Trsete se rajši iskati kinče mudrosti nego kinče zlata i srebra. ↩︎
• *
  Gde je dober tolnač, gde su dobre misli, onde se ja nahađam ar one od mene ishađaju. ↩︎
• *
  Hmanje živlenje. ↩︎
• *
  Koji mene rano iščeju, koji mene poželjuju. ↩︎
• *
  Bog je mene imal na početku svojega bitja, to je odveka. Ove reči pokažuju da Otec je bil vsigdar vu Sinu, a Sin vu Ocu (Hijeronim). Najlepše i najtemeljiteše tolnačenje oveh rečih je dal on ljubljeni vučenik Januš 1,1: „Na početku je bila Reč (Mudrost) i Reč je bila pri Bogu i Bog je bil Reč.“ ↩︎
• *
  Ja se jesem razveseljuvala nad mojemi stvorjenji kajti su dobra bila (V. 1Moj 1,10.12.18.31; Mat 3,17; Jan 17,24), ja jesem z lehkočum i hitrostjum, kakti igrajuč, opravljala moje delo. ↩︎
• *
  Ona je istom človek bila. V. 5Moj 33,3; Žid 2,16. ↩︎
• *
  Koji mene vsigdar i vu vsakoj priliki za tolnač pita. Mudrost daje se lestor po stalnoj pazljivosti vu poniznosti i trpljivnosti najti. ↩︎