Podvučenje istomu Davidu
XXXI.
- Blaženi kojeh oproščene jesu krivnje i kojeh zakriti su grehi.
- Blaženi človek kojemu ni vzel Gospon za greh, niti je vu duhu njegovem himbenosti.
- Kajti sem mučal, zastrnele su kosti moje od vsakdašnjega vikanja.
- Ar dan i noč teško ležala je nad menum ruka tvoja, obračal sem se v nevolji mojoj sim pak tam kad je mene zabadal trn.
- (Onda) sem tebi pregrešku moju očituval i krivičnost moju nesem skrival.
Rekel sem: „Hoču sam, proti meni krivicu moju pred Gosponom spoznati!“ I ti si hmanjicu greha mojega otpustil.
- Za ovu se molil bude tebi vsaki pobožni vu vremenu prigodnem. Medtemtoga se vu zatopu vod vnogeh k njemu približavali ne budu.
- Ti si vtekališče moje vu traplenju koje opstrlo je mene; obraduvanje moje, oslobodi me od oneh koji me opkoljili jesu.
- „Z razumom te (odgovori Bog) nadeljim i vučil te budem na putu ovem po kojem hodil budeš, vuprem vu te oči moje.
- Ne budite kakti konj i mulec koji nemaju razuma.“
Z oglavnikom i vuzdum čeljuge njihove (o, Bože) stišči, koji se ne približuju k tebi.
- Čez grešnika (dojdu) vnoga traplenja, ufajučega se pako vu Gospona milosrdnost opstre.
- Veselete se vu Gosponu i radujte se, pravični, i dičite se vsi pravednega srca!
