Del I.

1. Ljubete pravicu^*Veru i krepost., vi koji sudite. Sudite od Gospona dobro^*Naprvo stavljajte si njega kak je, kakti naplačnika Dobra i Zla. i iščite njega vu priprostoči srca.^*Istinskem i nerazdvojenem srcem. 3Kr 3,9; Iza 56,1.
2. Ar se on nahađa od oneh koji njega ne skušavaju^*Ne gibljeju na srditost po neveruvanju, dvojenju, grešenju. i očituje se onem koji vu njega veruju. 2Par 15,2.
3. Ar se hmanja mišlenja razdružuju od Boga i nespametni, koji njegvu mogučnost postavljaju na skušnju,^*Njega pozivaju po neveruvanju i zločinstvih. budu kaštigani.^*Budeju po strahoviteh suda dopitanjih vkročeni. Dole 22,16.
4. Mudrost takaj ne stupljuje vu zlovoljnu dušu niti ne stanuje vu telu koje je podvrženo grehom.^*Samo kreposni ljubi navuke i običaje vere. Suženj grehov ne presiže njejinega duha kajti se suprotstavlja njegvem nagnenjam. I on nju zameče i pšani.
5. Ar Duh Sveti (navučitel) mudrosti beži pred skazljivcem^*Pred ljudmi koji Boga po nepobožnem življenju tajiju akoprem njega po zvunešnjeh običajih valuju. Navlastito pred ljudmi koji zadnjič niščetnost bolvanomolstva spoznavaju, ali iz straha i vremenite hasni njemu se vendar povdavaju. ter se ogiblje mišlenj koja jesu prez razuma i odganja se kad nadohađa krivica.
6. Duh mudrosti je zadnjič krotek, ali vusnice blaznika^*Vu opčinskom zlotvora koj proti veri i kreposti blazni kajti njega kaštiguju. Vu posebnom vidi se da sveti pisec je imal na misli one svojega vremena nepobožnjake koji se jesu sveta duhu prilagođuvali, očinsku veru zapuščali ter da opravičiju svoje čine, jesu blaznili one koji se jesu vklanjali Bogu. ne ostavlja prez kaštige ar Bog je sve dok njegveh bubrekov^*Spoznaje njegva najskrovneša namenenja. i njegvoga srca istinski zveđavec i njegvoga jezika poslušitel. Gal 5,22; Jer 17,10.
7. Ar Gosponov duh napunjuje vsu Zemlje okrugljinu i onomu koji vsa skupa drži je znan vsaki glas. Iz 6,3.
8. Zato nigdo ne more zakrit ostati koj krivo govori i kaštige dopitanje ne bude se njega ognulo.
9. Ar mišlenja hudobnoga budu izveđana i njegva govorenja dojdeju pred Božji sud da se njegva zločinstva kaštiguju.
10. Vendar vuho tekmeca^*Božanskoga tekmenja, Boga koj poleg sebe ne trpi drugoga boga i vsako poštuvanje neg samo on potrebuje. (Vid. 2Moj 20,5: 35,5). vsa čuje i morgujuča halabuka ne ostane zakrita.^*Ono morguvljivo govorenje koje se pritužuje zvrhu teške službe Božje i drugeh trplenjih. Ob vremenu Makabeušev jesu se imali Židovi pod sirijanskemi kralji z vnogovrsnemi traplenji boriti zbog čega jesu vnogi morguvali proti Bogu i prijeli poganinsku veru (1Mak 1,14).
11. Anda čuvajte se od morguvanja koje nikaj ne hasni i jezik zdržavajte od ogovarjanja ar takaj skrovno govorenje ne odide prazno.^*Prez kaštige. Vusta pako koja lažeju^*Po otepanju i ogovarjanju bližnjega (Aug). vmarjaju dušu.
12. Ne šetujte tak zažgano za smrtjum po bludnosti^*Po grehu i zločah. vašega živlenja niti se ne borete za skvarjenjem po delih vašeh ruk.^*Grešiti znamenuje smrt duše iskati, česa naravsko i potrebno posleđe je smrt tela.
13. Ar Bog ni načinil smrt niti se ne veseli nad pogublenjem živeh. Ezek 18,32; 33,11.
14. Ar on je stvoril vsa da bi bila i ozdravljivo je načinil vse kaj sveta okrugljinu naseluje. I skvarljivoga čemera ni bilo zmes niti pekla kraljestvo na Zemlji^*Vse kaj je načinil Bog, je bilo dobro (1Moj 1,10). Stoprv po grehu je postala narava z človekom prokleta (1Moj 3, 14,15) i kraljestvo pekla na Zemlji vpeljano.
15. ar pravica je vekivečna i nevmrtelna.^*Posleđe započetne i znovič zadobljene pravičnosti i svetosti mora blažena duše i tela nevmrtelnost biti.
16. Ali hudobni nju^*Smrt. pozivaju z rečmi i delmi. I pokehdob nju držiju za prijatelicu, šetuju tam i z njum načinjaju zavez ar jesu vredni da njoj za del dospevaju.^*Hudobni pozivaju smrt z rečmi pokehdob tajiju nevmrtelnost (dole 2, 2–22) i željiju vekivečno vništarenje z činmi pokehdob svojem nasladnostjam vgajaju, česa posleđe je duše i tela smrt. Oni nju držiju za prijatelicu nakuliko najmre ufaju se da ona nje stoprv vu veliki starosti bude stignula te onda od vseh muk oslobodila. Da pako to zadobiju, tak se z njum skrepljuju. I ovak zaslužiju tak telovnem kak duhovnem načinom njejini postati.

Objašnjenje

• *
  Veru i krepost. ↩︎
• *
  Naprvo stavljajte si njega kak je, kakti naplačnika Dobra i Zla. ↩︎
• *
  Istinskem i nerazdvojenem srcem. ↩︎
• *
  Ne gibljeju na srditost po neveruvanju, dvojenju, grešenju. ↩︎
• *
  Njega pozivaju po neveruvanju i zločinstvih. ↩︎
• *
  Budeju po strahoviteh suda dopitanjih vkročeni. Dole 22,16. ↩︎
• *
  Samo kreposni ljubi navuke i običaje vere. Suženj grehov ne presiže njejinega duha kajti se suprotstavlja njegvem nagnenjam. I on nju zameče i pšani. ↩︎
• *
  Pred ljudmi koji Boga po nepobožnem življenju tajiju akoprem njega po zvunešnjeh običajih valuju. Navlastito pred ljudmi koji zadnjič niščetnost bolvanomolstva spoznavaju, ali iz straha i vremenite hasni njemu se vendar povdavaju. ↩︎
• *
  Vu opčinskom zlotvora koj proti veri i kreposti blazni kajti njega kaštiguju. Vu posebnom vidi se da sveti pisec je imal na misli one svojega vremena nepobožnjake koji se jesu sveta duhu prilagođuvali, očinsku veru zapuščali ter da opravičiju svoje čine, jesu blaznili one koji se jesu vklanjali Bogu. ↩︎
• *
  Spoznaje njegva najskrovneša namenenja. ↩︎
• *
  Božanskoga tekmenja, Boga koj poleg sebe ne trpi drugoga boga i vsako poštuvanje neg samo on potrebuje. (Vid. 2Moj 20,5: 35,5). ↩︎
• *
  Ono morguvljivo govorenje koje se pritužuje zvrhu teške službe Božje i drugeh trplenjih. Ob vremenu Makabeušev jesu se imali Židovi pod sirijanskemi kralji z vnogovrsnemi traplenji boriti zbog čega jesu vnogi morguvali proti Bogu i prijeli poganinsku veru (1Mak 1,14). ↩︎
• *
  Prez kaštige. ↩︎
• *
  Po otepanju i ogovarjanju bližnjega (Aug). ↩︎
• *
  Po grehu i zločah. ↩︎
• *
  Grešiti znamenuje smrt duše iskati, česa naravsko i potrebno posleđe je smrt tela. ↩︎
• *
  Vse kaj je načinil Bog, je bilo dobro (1Moj 1,10). Stoprv po grehu je postala narava z človekom prokleta (1Moj 3, 14,15) i kraljestvo pekla na Zemlji vpeljano. ↩︎
• *
  Posleđe započetne i znovič zadobljene pravičnosti i svetosti mora blažena duše i tela nevmrtelnost biti. ↩︎
• *
  Smrt. ↩︎
• *
  Hudobni pozivaju smrt z rečmi pokehdob tajiju nevmrtelnost (dole 2, 2–22) i željiju vekivečno vništarenje z činmi pokehdob svojem nasladnostjam vgajaju, česa posleđe je duše i tela smrt. Oni nju držiju za prijatelicu nakuliko najmre ufaju se da ona nje stoprv vu veliki starosti bude stignula te onda od vseh muk oslobodila. Da pako to zadobiju, tak se z njum skrepljuju. I ovak zaslužiju tak telovnem kak duhovnem načinom njejini postati. ↩︎