Knjiga Mudrosti — Del XIV.

Ipak drugi namisli peljati se na lađi i povdaje se na put po divjeh slapih: on zaziva drevo koje je slabeše nego ono na kojem se pelja.^*
Ovo drevo^* je znašla želja za dobičkom i mešter je nje vu svojoj mudrosti izdelal,
ali tvoja previdnost, o, Otec, ravna nje pokehdob ti takaj na morju jesi dal put i med slapmi najsegurnešu stezu, 2Moj 14,22,
za pokazati da imaš moč iz vseh pogibelih osloboditi akoprem bi se gdo prez vmetelnosti povdal na morje.^*
I da dela tvoje mudrosti^* ne budeju zahman, zato zaufaju ljudi takaj malomu drevu svoje živlenje i srečno prehađaju vu lađi prek morja.
Takaj negda, kada jesu oholni velikani poginuli, je ufanje zemeljske okrugljine^* pobeglo vu barku koju je ravnala tvoja ruka da je svetu seme odvetka ostalo. 1Moj 6, 4.7,7.
Zato je blagoslovljeno drevo po kojem biva kaj je prav,^*
ali bolvan, koj je načinjen po človečanskeh rukah, je proklet. Ne samo bolvan nego i on koj je njega načinil. Ov kajti je njega načinil, on pako kajti se imenuje bog akoprem je potrljiva stvar. Šolt 113,4; Bar 6,3.
Ar Bogu jesu obodva jednako odurni: hudobni i njegva hudobnost.
Zato bude delo skupa z meštrom kaštigano.
Zato se takaj niti narodov bolvanom ne bude pregledalo^* kajti iz Božjeh stvorenjih jesu postali na ognjusnosti,^* na skušavanje človečanskem dušam, na lečku nogam nespametneh
ar znajđenje bolvanov je početek kurvarije^* i njihovo vpelanje je pokvarjenje živlenja.
Ar oni niti nesu bili od početka niti budeju naveke ostali.
Ar čalarnost^* ljudih je nje na svet vpeljala i zato se je znašlo da je njihov konec kratek bil.
Kada se je otec nad preranum svojega sina smrtjum z britkum tugum žaluval, je sebi dal narediti spodobu otetoga i sada je počel kakti Boga poštuvati onoga koj nezdavna je vumrl kakti človek.^* Onda je med svojum družinum vpeljal svetke i aldove
tak da se z vremenom ova nečemurna navada je zakorenila, ova obludnost kakti zakon obdržavala i na zapoved oblasnikov jesu se zdubljene spodobe poštuvale.^*
Ako se ljudi osobno^* nesu mogli poštuvati kajti predaleko jesu bili, jesu donašali njihove spodobe izdaleka, sebi načinjali vidljive spodobe kralja kojega jesu hoteli poštuvati da bi nenazočnoga ravno tak skrbljivo poštuvali kak nazočnoga.
Takaj osebujna marljivost meštra je poštuvanje oveh pri neznajučeh vnogo povekšavala.
Ar da se more dopasti onomu koj njega je najel,^* je vuprl vsu svoju vmetelnost da bi spodobu kaj najbolje zvršeno izdelal.^*
Vnožina pako ljudstva je bila po lepoti dela napeljana i je počela sada za Boga držati onoga koj je malo predi kakti človek bil poštuvan.
I otud je izišla vkanljivost vu človečansko živlenje da ljudi, pokehdob jesu hoteli ali svojemu nagnenju ali kraljem vgađati, jesu nadevali kamenju ali drevju ime koje se njima dati ne more.^*
Ali niti to ni bilo dosti da vu Božjem znanju jesu bludili, dapače oni tulika i tak velika zla imenuju mir akoprem vu velikem neznanosti harcu živeju.^*
Ar^* oni alduju svoju decu ali drugač skrovne aldove donašaju^* ali držiju nočna skoznuvanja puna nespametnosti.^* 5 Moj 18,10; Jer 7,6.
Oni niti živlenja niti hištva čistoču čuvaju,^* nego jeden drugoga vubija iz nenavidnosti^* ali njega z lotruvanjem rastužuje.
I pri njih jesu vsa poprek pomešana: krv,^* ljudomorstvo, tatbina i vkanljivost, napelavanje i nevernost, zmutnja i krivoprisiganje, nezmirenje dobreh,
pozabljivost na Boga,^* oskrunenje duš,^* pomešanje spola,^* nestalnost hištva, nerednost, lotruvanje i nesramnost.
Ar častenje gnjusneh bolvanov je vsega zla zrok, početek i konec.
Ar ali besniju kada se veseliju^* ali zaisto lažljiva prorokuju ali krivično živeju ali hitro krivo prisižeju.
Ar kada se zanašaju na bolvane koji nemaju duše, ufaju se da se njim nikaj zla ne bude dogodilo kada krivo prisižeju.
Zato budeju za obodvoje poleg zasluženja prijeli^* kajti od Boga jesu zlo mislili ter se bolvanov držali i krivo prisigali i po vkanljivosti pravicu zametavali.^*
Ar ne oblast oneh pri kojeh se prisiže, nego kaštiga greha stigava vsigdar prekršenje krivičneh.^*

Objašnjenje

*
Sveti pisec ispisava nadalje bedastoču bolvanomolstva vu brodaru koj se vu velikeh pogibelah koje njega čekaju ne vteče k vsamogučemu Bogu nego k kakvomu potrljivomu maleku. ↩︎
*
Lađu. Od 2.–7. reda slediju nekoja medstavljena opaženja zvrhu brodenja, kak je najmre ovo po božanskem prepuščenju od ljudih znajđeno da se njegva vsamogučnost izopči i kak je ovo ob času opčinskoga potopa od Boga bilo potrebuvano na hasen ljudih. ↩︎
*
Kak je to prveša vremena bivalo dok je brodarstvo jošče čisto nezvršeno bilo. Znamenuvanje vseh redov je sledeče: lađu je zadnjič znašel človek, ali po božanskom određenju. ↩︎
*
Isto brodarenje. ↩︎
*
Noe i njegvo pleme. ↩︎
*
Vu grčkem: počem je bila pravičnost (Noe) obdržana. Drugi drugač. ↩︎
*
Nego budeju zatreni. To jesu proroki prenazvestili. V. Jer 10.15; Izai 2,20; Ezek 30,10. ↩︎
*
Bolvani ili maleki jesu iz dreva, kamenja ali rude načinjeni. ↩︎
*
Bolvani jesu se navadno po praznosti poštuvali tak da ova, akoprem bi vre predi bila v navadi, tak se stoprv po bolvanomolstvu je prav raširila pokehdob je stanovitem načinom posvečena postala. Kajti pako bolvanomolstvo je duhovna kurvarija (V. Moj 17,7. pask. 4) i človek vsigdar vu činu zvršava ono kaj je duhom postal, tak se praznost je morala z bolvanomolstvom združiti. ↩︎
*
Bedastoča, želja za dikum, kak to sledeča pokažuju. ↩︎
*
Sveti pisec naprvo postavlja jeden zmed razlučneh zrokov bolvanomolstva tak vendar da zato ostale ne odmeče. ↩︎
*
Drugi zrok jesu kralji koji jesu zapovedali svojem spodobam božansko poštenje iskažuvati. Prisp. Dan 3,1–22. ↩︎
*
Nazoči, nazočno. ↩︎
*
Koj je bil njega za delo odlučil. ↩︎
*
Drugi: da bi kip najlepše izobrazil (tak spodobno, sam kaj ne pregovori). ↩︎
*
Božansko ime. ↩︎
*
Ar bludnost vpokojuje razuma samo za kratek čas i onda njega vu z tem vekšu dvojmbu i borenje prehitava. ↩︎
*
Vezda se spisavaju zla koja oni mir, sreču imenuju. ↩︎
*
Vu grčkem: jesu opslužavali Božju službu od koje se nikaj ne sme spomenuti. Posvetila na službu Cerese, Prijapuša, ostaleh malekov jesu bivala obnoč vu podzemaljskeh shodališčih ali tmičneh šumah ter tako gnjusna jesu bila da nje niti isti poganinski pisci nesu hoteli popisati. Prisp. Efez 5,12. ↩︎
*
Vu grčkem: ….jesu držali ožiranja puna norosti poleg nenavadne šege. Vu poganinskeh bolvanovnicah jesu se držala nočna goščenja, za kojemi se vu najbedasteše nasladnosti jesu puščali i bogom na poštenje najnečemurneše nečistoče tirali. Žene i dekljiči jesu se morale aldovnikom podlagati kak da bi vu nje bogi bili zaljubljeni. Od ove nečemurnosti je nas oslobodilo krščanstvo, ali sramota i joj si ga onem krščenikom koji se vu nje svojvoljno povračaju. ↩︎
*
Ar koj zapušča Boga, on predi ali potlam dojde ob vsaku krepost ter iz jednoga zloč glibljinjaka prepada vu drugi. ↩︎
*
Vu grčkem: po šegavosti. ↩︎
*
Ranenje. ↩︎
*
Vu grčkem: nezahvalnost proti Bogu. ↩︎
*
Otrovanje (nedužneh) duš. Drugi: svojvoljno semenja rastepanje. ↩︎
*
Nenaravsko spola mešanje. V. Rim 1,26. ↩︎
*
n. p. ob bučljiveh godih kakvi se Bakušu na poštenje jesu davali pri kojeh se žene kakti besne jesu ponašale. ↩︎
*
Za bolvanomolstvo i krivoprisiganje. ↩︎
*
Vu grčkem: vkanljivo zametavajuč svetost prisege. ↩︎
*
Oni koji krivo prisižeju, ne budeju kaštigani zaradi oblasti oneh pri kojeh prisižeju, nego zaradi hudobnosti koja se istom vu krivoprisiganju zadržava. Arapsko prenašanje ovak tolnači: ar ne oblast oneh pri kojeh se krivo prisiže, nego greh hudobneh odlučuje vsigdar kaštigu prekršitelov. ↩︎