Knjiga Mudrosti — Del XVI.

Zato jesu oni^* po spodobneh stvarih takve muke vredno trpeli ter po vnožini gnjusneh živin jesu bili skončani.^*
Namesto oveh traplenj jesi ti tvojemu puku iskazal dobro i njim jesi dal poleg želje njihovoga hotenja jestvinu najtečneše fele i njim jesi pripravil prepelice^*, 4Moj 11.31,
da bi oni^* koji za jestvinum jesu hlepeli, po oneh koja njim jesu bila kazana i poslana, takaj potrebnu jeđenja želju pogubili.^* Ovi pako^* poklamkam kratek čas jesu trpeli pomenjkanje, vživali se jesu nove jestvine.
Ar zvrhu oneh koji nemilostivno jesu baratali, je moralo pogublenje neogibljivo nadojti,^* ovem pako je se samo moralo pokazati kak se skančaju njihovi neprijateli.
Zadnjič je takaj zvrhu oveh ljuto zverin divlanje nadošlo tak da oni^* po škodljiveh kač grizu jesu bili skončani. 5Moj 21,6.
Ali tvoja srditost ni naveke trpela, nego samo kratek čas jesu bili na pokorjenje splašeni i jesu zadobili zdravja znamenje^* da bi se spomenuli iz zapovedi tvojega Zakona.^*
Ar koj se je proti njemu obrnul, je zdrav postal, ne po tom kaj je pogledal, nego po tebi, vseh Zveličitelu.
Potom pako jesi pokazal našem neprijatelom da ti jesi koj od vsega zla oslobađaš.
A oni jesu bili po grizu kobilic i muh skončani i za njihovo živlenje ne se znašla zdravja protimba ar oni jesu zaslužili od ovakveh živin skončani biti. 2Moj 8,24: 10,4; Knjiga Očit 9, 7.
Ali tvoju decu niti čemerni pozojov zubi nesu mogli nadladati ar tvoja milosrdnost je nadošla i nje ozdravela.
Ar oni jesu bili samo zato pokorjeni^* da bi se iz tvojeh rečih spomenuli ali oni jesu bili hitro ozdravljeni da ne bi morebiti vu gliboku pozabljivost^* prepali ter se tvoje pomoči ne bi mogli vžiti.
Ar nje niti trava niti omehščavajuči obvezi jesu ozdravljali nego tvoja, o, Gospone, reč, koja vsa ozdravlja.
Ar ti, Gospone, imaš oblast zvrhu živlenja i smrti, ti peljaš do vrat smrti ter ipak nazad otpeljaš. 5Moj 32,39; 1Kralj 2,6; Tob 13,2.
Ako koj človek vmori istom po hmanjici, tak se duh, kada je izišel, ne povrača nazad niti on ne more dušu koja je oteta nazad pozvati.
Ali tvojoj ruki ognuti se ni moguče.^*
Ar hudobni koji tebe nesu hoteli spoznati jesu bili po tvojoj močni ruki bičuvani pokehdob nje jesu preganjale nenavadne plohe,^* tuča i dežđ ter ogenj je nje požrl. 2Moj 9,23.
I kaj je bilo najčudnovitešega: vu vodi, koja drugač vsa pogašuje, je ogenj^* najbolje gorel ar se svet je za volju pravičneh fantil.
Gdekoj čas je zadnjič henjal ogenj da zverine med hudobne poslane ne zgoriju^* i oni sami vidiju i spoznaju da po božanskem sudu takva preganjanja trpiju.
Više puti je ogenj vu vodi jakše gorel, nego je bil drugda navaden goreti da bi narod krivične zemlje skončal.
Suprotivno jesi ti tvojega puka hranil z angelskum jestvinum^* i njim jesi dal kruh iz neba prez dela pripravljen koj je vu sebi vsu nasladnost i vsakoga teka slatkoču imal. 2Moj 16, 14; 4Moj 11, 7; Šolt 77, 25; Jan 6, 31.
Ar ova tvoja hrana^* je očituvala kak dobrotiven^* jesi ti proti tvojoj deci^* i ona je bila vsakomu slednjemu poleg njegve volje i kaj je koj poželjel, vu to se je premenila.^*
Sneg pako i led je ognja silu zdržal i ne se rastalil da bi spoznali kak je ogenj, koj je med tučum gorel i med dežđom blisikal, sad neprijatelov skončal.^* 2Moj 9,24.
Ali ogenj je se ipak spozabil iz svoje moči da bi se pravični prehranili.^*
Ar stvorjenje služi tebi kakti svojemu Stvoritelu i ražiže se na kaštigu suprot krivičnem ali se ono ipak vkročuje na dobrogođenje oneh koji se vu te ufaju.
Zato je ono takaj onda vse spodobe prijemalo i je tvojoj vsa goječoj milošči služilo poleg volje oneh koji se k tebi jesu obračali^*
da bi tvoja deca, koju ti, o, Gospone, ljubiš, spoznala da ne samo sad koj raste, hrani človeka, nego da tvoja moč zdržava one koji vu te veruju.^* 5Moj 8,3; Mat 4,4.
Ar kaj ni mogel ogenj požreti, to se je sproti od slaboga sunčenoga žara ogreto rastaljilo^*
da bi vsem bilo znano da je potrebno predi nego Sunce izide tebi hvalu davati i tebi se vu zorju vklanjati.^*
Ar ufanje nezahvalnoga^* bude se kakti zimski led rastaljilo i kakti nehasnovita voda raspršilo.

Objašnjenje

*
Egiptonci. ↩︎
*
Vu grčkem: trapljeni. ↩︎
*
Egiptonci jesu bili po živinah kaštigani, Izraelci po živinah okrepljeni. V. [2]Moj 16, 13; 4Moj 13, 31. ↩︎
*
Egiptonci. ↩︎
*
Bog je poslal ovu gnjusnu živinu da bi i po gavenju bili kaštigani ter istom potrebnu jeđenja želju pogubili. ↩︎
*
Izraelci. ↩︎
*
Vu grčkem: …. jesu morali pomenjkanje neogibljivo trpeti. ↩︎
*
Nekoji zmed njih. ↩︎
*
Brunčenu kaču, peldu Zveličitela. V. 4Moj 21. ↩︎
*
Da oni po vernem ovoga znamenja pogledu ozdravljeni iz zahvalnosti z tem bolje na zvrševanje zapovedih podžgani od nepokornosti budeju splašeni. ↩︎
*
Vu grčkem: bođeni. ↩︎
*
Tvojeh zapovedih. ↩︎
*
Tebi ne vuhađa nijeden preminjeni duh, ti moreš njega ipak nazad pozvati i z telom ipak zjediniti. ↩︎
*
Ar vu Egiptušu retko gda pada dežđ. ↩︎
*
Bliski iz nebes padajuči. ↩︎
*
Da se nesnaga po zraku okolo skitavajuča ne skonča. ↩︎
*
To je: z jestvinum iz nebes. V. Moj 44, 16; Šolt 77, 25. ↩︎
*
Primerom slovnoga znamenuvanja ʻbitjeʼ. ↩︎
*
Primerom slovnoga znamenuvanja ʻsladekʼ. ↩︎
*
Drugi to grčko ovak tolnačiju: ar tvoja stvorljiva moč je nju (manu) razlučavala po slatkoči koju jesi vu nju za tvoju decu položil. Drugi drugač. ↩︎
*
To je: kaj je gdo poželjel, je tek toga nahađal vu mani. Sveti oci Auguštin, Gregur i Hijeronimuš opažuju vendar da mana je ovu lastovitost imala samo za verne, ne pako za nezadovoljne Židove. Spodobno kak sveti oltarski šakrament kojega pelda je bila mana, svoju razlučnu moč podeljuje takaj samo onem koji njega vredno prijemljeju. ↩︎
*
Najsilneši ogenj, blisk koj je ljudi i živinu ražal, ni rastalil tuču tak da se je videlo kak je bil blisk samo na to odlučen da požge polja. ↩︎
*
Ogenj je imal proti Izraelcom čisto drugu moč ar on ni njihov strošek pokvaril kak Egiptoncov, dapače je njim služil na kuhanje mane i pečenje kolačev. V. 4Moj 11,8. ↩︎
*
Zato je takaj ta stvar (mana) vsaki tek prijemala i je služila tvojoj volji koja vsa hrani tak kak jesu potrebuvali tvoji verni koji se k tebi jesu obračali. ↩︎
*
V. 5Moj 8,3; Mat 4,4. ↩︎
*
Slab sunčeni žar je mogel manu rastaljiti (2Moj 16,21.), ne pako kuhinjski ogenj pri kojem se je sušila i tvrda postajala tak da se je mogla zdrobiti. ↩︎
*
Izraelci jesu morali manu vsigdar pred sunčenem ishodom pobirati da se ne rastalji. To pako je bivalo da se očituje da se Bog za njegve milošče mora prositi pred dnevnem početkom vu nočnoj molitvi da se ove po dnevnoj skrbih, trudov i skušavanj vručini ne strščaju. Zato je vu prveh svete Cirkve vremenih ta navada bila da se krščanske skupčine pred dnevom jesu skup shađale i molile. Od ove svete navade je se den denešnji jošče zorno zvonenje na pozdravlenje obdržalo i redovničke molitve na nočne dneva dobe. Kulike kaštige jesmo vredni ako li i to jošče ne včinimo. ↩︎
*
Koj se na molitvu podignuti zapušča. ↩︎