Knjiga Mudrosti — Del VI.

Mudrost je boljša nego moč i razumen človek je boljši nego jaki.^* Red 9,18.
Posluhnite anda, vi kralji, i postanite razumni! Vučete se, vi suci cele zemlje!^*
Nagnite vaša vuha, koji nad vnožinum narodov gospodujete ter se vam dopadate vu četah pukov.
Ar vam je dana oblast od Gospona i od Višnjega moč koj bude vaša dela pretresaval i vaša mišlenja izveđal. Rim 13,4.6.
Ar ako li vi kakti službeniki njegvoga Kraljestva neste prav sudili niti zapoved pravice obdržavali niti poleg božanske volje baratali,
bude on naglo i hitro zvrhu vas nadošel kajti najoštreši sud bude se držal zvrhu oneh koji drugem jesu pretpostavljeni.^*
Ar malehnem iskažuje se milosrdnost,^* ali mogučni budu mogučno muke trpeli.
Ar Bog ne bude ničijega osobu iznimal niti se ničijega velikoče ne bude bojal. Kajti je on maloga i velikoga načinil i za vse jednako skrbi se. 5Moj 10,17.
Na jakše pako čaka jakša kaštiga.
Na vas anda, vi kralji, spadaju ova moja govorenja da se vučite mudrosti i od nje ne odstupite.^*
Ar koji pravicu prav drže, budeju opravičeni, i koji se to navče (kaj vučim), budeju znali odgovoriti.
Poželjujte anda moja govorenja, ljubete nje i budete vu njih podvučenje^* imali.
Mudrost je svetla niti nigdar ne povehne i koji nju ljubiju, lehko nju vidiju, i koji nju iščeju, nju najdeju.
Ona sama ide naproti onem koji nju poželjuju pokehdob se njim prveša iskažuje.
Koj se vu jutro rano k njoj zbuđuje, takov nikakvoga truda ne bude imal^* ar on nju bude našel pred svojemi vratmi sedeč.^*
Na nju anda misliti je zvršena mudrost i koj zaradi nje skoznuje, bude hitro prez skrbi.^*
Ar ona sama okolo hodi i išče koji nje vredni jesu i na njihoveh putih njim se veselo kaže i dohađa njim zevsum previdnostjum naproti.^*
Ar njejin početek je najistinskeša želja za navukom.^*
Želja pako za navukom iskažuje se vu ljubavi, a ljubav vu obdržavanju njejinih^* zapovedih. Obdržavanje pako zapovedih vu zvršenoj čistoči.^*
Čistoča pako pelja čisto blizu k Bogu.
Želja anda za mudrostjum pelja k vekivečnomu Kraljestvu.^*
Ako se anda, o, kralji narodov, nasladujete z stolicami i bati kraljevskemi, tak ljubete mudrost da budete naveke kraljuvali.
Ljubite svetlost mudrosti vsi koji jeste pretpostavljeni pukom!
Kaj pako je mudrost i kak je postala, to vam ja hoču povedati. I božanske skrovnosti neču pred vami skrivati, nego od početka njejinega postanka budem nju zveđal, njejine spoznanje na svetlost postavil i istinu ne budem zamučal.^*
Niti ne budem z onem koj od nenavidnosti gine, ophađal. Kajti takov človek ne bude delnik mudrosti.^*
Vnožina pako mudreh je za sveta okrugljinu dobra. I muder kralj je potpornja^* puka.
Primite anda po mojeh govorenjih mudrost i bude vam hasnelo.

Objašnjenje

*
Pokehdob da je sveti pisec dosada blaženo odlučenje pobožneh (mudreh) i turobno dopitanje hudobneh (nerazumneh) ispisal ter potom mudrost iz njejinih blagoslova obilneh posleđih preporučil, tak vezda poziva on zraven, i to pred vsem kralje i velikaše ove zemlje, da se mudrosti povdaju, koje more vsaki delnik postati koj nju z resnum ljubavjum išče i vse k pravomu gospoduvanju i nevmrtelnosti vodi. ↩︎
*
Krajov zemlje. ↩︎
*
Ar grehi pretpostavljeneh jesu zvekšinum zrok grehov puka i z kem vekši dužniki božanski jesu velikaši koje on je izvisil i zmed drugeh preštimal, z tem bolje grešna i kaštige vredneša je njihova nezahvalnost ako li oni njega bantuju. ↩︎
*
Male muke. Od malehnoga, koj samo jeden talentum je prijel, bude se neg jeden samo potrebuval. On ima menje dužnostih ispunjavati nego pretpostavljeni. I ako on i one male službe zevsema verno ne ispunjava, je jošče ispričavanja vreden kajti više puti nema prilike da bi pravo spoznanje zvrhu objetja svojeh dužnostih sebi priskrbel. I kajti nevolje i priteščice ovoga živlenja, kojem je on več nego preštimani podvržen, moreju takaj stanoviti pomirenja način za njegve včinjene pregreške biti. Suprotivno pako zasluži preštimaneši i pretpostavljeni, ako li je on vu ispunavanju svojeh dužnostjah neveren, oštro kaštigan biti kajti da on ne bi znal svoje dužnosti, to se od njega tak lehko ne more misliti i zatem po onem dobru, koje on vu ovem živlenju prijemlje, poziva se z tem bolje na služenje Bogu. ↩︎
*
I ne ispadnete. ↩︎
*
Pravi živlenja način. ↩︎
*
Za nju najti. Prir 8,17. ↩︎
*
Božanska mudrost veli sama od sebe (Knj Očit 3,20.): „Nut, ja stojim pred vratmi i kučim koj čuje moj glas i otpre meni vrata, budem k njemu nuter išel.“ Sveti pisec naprvo stavlja mudrost kakti osobu očitujuč da on govori od nestvorjene mudrosti, od Sina Božjega iz kojega se istače stvorjena mudrost koja človeku za del dospeva ter se zadržava vu spoznavanju i strahu Božjem. Prisp. Prir 8. i dole 7,27. Zbog ovoga zvršenoga zjedinenja, koje se med nestvorjenum i stvorjenum mudrostjum nahađa, događa se da sveti pisec više puti od jedne i druge zajedno govori ter se iz jedne vu drugu nespazljivo prehađa. ↩︎
*
Ne bude se moral dugo starati kak bude zadobil mudrost kajti ona (nestvorjena z svojemi darmi) preteče one koji nju iščeju. ↩︎
*
Mudrost ne obrača onem koji nju iščeju zlovoljno pleča, dapače, dohađa njim naproti ako li neg nju pravem putom iščeju. ↩︎
*
Za poboljšanjem življenja. ↩︎
*
Mudrosti. ↩︎
*
Nekoji tolnačiju ovak: obdržavanje zapovedih je seguren temelj nevmrtelnosti. ↩︎
*
Prispod. d. 5. pasku 11. ↩︎
*
Do sada jesem vas opominal na iskanje mudrosti, vezda ja hoču njejinu naravu, njejin započetek, njejinu čast i način nju dobiti, obilneše rastolnačiti. Sveti pisec razmeva ovde pred vsem nestvorjenu mudrost, ništar manje kak je vre gore p. 8. opaženo, govori od nje na način da on pomalom na stvorjenu mudrost prehađa. ↩︎
*
V. dole 7,13. ↩︎
*
Nekoji drugi tolnačiju: dobrogođenje. ↩︎