Knjiga Prirečjah — Del XV.

Krotek odgovor vtišuje srditost, oštro govorenje obuđuje ljutost.^* Dole 25,15.
Jezik mudreh kinči znanost,^* iz vust bedakov iskipljuje bedastoča.^*
Gosponove oči na vsakem mestu premišljavaju dobre i hmanje.
Vtažljiv jezik je živlenja drevo, koj pako je razvuzdan, optršuje duha.^*
Bedak osmehava strahuvanje svojega oca, koj pako prijemlje pokaranje, bude spametneši postal. Vu obilnoj pravici je najvekša moč, mišlenja pako nepobožneh budu iskorenjena.^*

Vu hiži pravičnoga je vnogo jakosti,^* vu dobičku pako nepobožneh je zmutnja.
Vusnice mudreh budu rasejavale znanost, srce pako bedakov bude razlučno.^*
Aldovi nepobožneh jesu odurni Gosponu, zagovori pako pravičneh jesu vtažljivi.^* Dole 21,27; Cirkv 34,21.
Put nepobožnoga je pred Gosponom gnjusoba; koj sledi pravicu, ljubi se od njega.
Onomu koj put živlenja zapušča, njemu podvučenje čini se hudo, a koj pokaranja odurjava, bude vumrl.^*
Pekel i pogublenje^* je pred Gosponovemi očmi, kuliko bolje srca človečanskeh sinov.
Pokvarjeni človek^* ne ljubi onoga koj njega kara, niti nejde k mudromu.
Veselo srce razveseljuje obraz, vu tugi srca klone duh.^* Dole 16,24; 17,22.
Srce mudroga išče podvučenje, vusta bedakov paseju se vu neznanosti.^*
Vsi dnevi vbogoga jesu britki,^* pokojna vest je kakti vsevdiljno goščenje.
Bolje je malo z Gosponovem strahom, nego veliki kinči koji ne zasičuju.^*
Bolje je z ljubavjum pozvanomu biti na povrtelje, nego z mrzenjem na pitano tele.
Srdit človek obuđuje svađe; koj je trpljiven, obuđene vtišuje.
Leneh put je kakti trnov plot,^* put pravičneh prez prečke.
Muder sin razveseljuje oca, a bedast človek zametava^* svoju mater.
Bedaku je bedastoča veselje, a razumen človek ide po svojem ravnem putu.^*
Misli prez tolnača raspršuju se, gdje pako je više tolnačnikov, potvrđavaju se.
Človeka veseli kada kaj pove z svojemi vustmi, ali reč ob svojem času je najboljša.^*
Podvučen vidi živlenja put nad sobum da se vugne najglubšemu peklu.^*
Gospon bude hiže gizdaveh porušil, međe pako vdovice bude potvrdil.^*
Hudobne misli jesu pred Gosponom gnjusoba, čisto pako govorenje bude kakti to najlepše potvrđeno od njega.^*
Koj sledi skupost,^* on načinja zmutnje vu svojoj hiži, koj pako odurjava dare,^* bude živel. Po milosrdnosti i vernosti^* budu grehi izbrisani, po strahu pako Gosponovem ogiblje se vsaki zla. Dole 16,6.

Pravičnoga srce misli na pokornost, vusta nepobožneh budu puna zla.^*
Gospon je od nepobožneh dalko proč, a molitve pravičneh bude posluhnul.
Očih svetlost^* razveseljuje dušu, dober glas^* omasti kosti.
Vuho koje pokaranja živlenja^* posluša bude se oposred mudreh zadržavalo.^*
Koj othitava strahuvanje, zameče svoju dušu, koj se pako pokaranjem povdaje, je ladavec svojega srca.^*
Gosponov strah vuči mudrost, a za poniznostjum sledi dika.

Objašnjenje

*
Dokazi toga nahađaju se vu 2Kralj 15; 3Kralj 12; 2Kralj 20,18.19; Sud 8,1–3. ↩︎
*
Muder takaj mudrost lepo naprvo stavlja. ↩︎
*
Bedak doisto naprvo stavlja svoju bedastoču z vnogemi rečmi kakti istekajuči zviranjek, ali očivesto z praznemi i zmešanemi rečmi. ↩︎
*
Mirovoljni i mir načinjajuči jezik doprinaša blaženi sad ljubavi i sloge, razvuzdan pako, nepremišljen, nemir i svađe načinjajuči jezik zmučuje, rastužuje i skanča lastovito i ljudsko duhovno živlenje. ↩︎
*
Z kem gdo više napreduje vu kreposti, z tem više napreduje vu duhovnoj moči, z tem obilneši sad doprinaša. Nepobožnjak nikaj ne čini z pravum močjum i ovak vse njegvo trsenje i činenje za zadnje ostaje neispunjeno. ↩︎
*
Vu opstanku imetka. ↩︎
*
Ar se bude nahađalo vu bedastoči, bedastoču bude naprvo donašalo. ↩︎
*
Vid. Ozee 6,6; Izai 1,11 i sled. Aldov kojega grešnik prez skrušenosti i pravoga obrnenja doprinaša ne more Boga pomiriti, dapače njega bolje razdražuje. Isti najsveteši aldov, kojega mešnik vu stališu smrtnoga greha vu našeh cirkvah zvršava, donaša njemu prokletstvo akoprem onem za koje i vu kojeh nazočnosti njega zvršava, je hasnovit. ↩︎
*
Koj greši, mora strahuvanje i kaštigu podnašati ako pako nju zametava, prejde po zlu. ↩︎
*
Mesto skvarjenja. ↩︎
*
Osmehavec. ↩︎
*
Čini mlahavoga ter tak obličaj tmičen. Zato opomina sveti Pavel apoštol, Fil 4,4, da budemo vsigdar veseli. Ali je takaj druga žalost, koja je iz Boga (2Kor 7, 10). Ovo je žalost zvrhu grehov z ufanjem vu božansku milosrdnost, ova žalost je pravična, hvalevredna. Druga žalost je ovoga sveta, ova ishađa iz zemeljskeh namenenj, ovo je žalost zvrhu zgubička kakvoga vremenitoga dobra ali zbog kakvoga vremenitoga zla, koje se neg samo suprotivnum voljum podnaša, i ova je napretku vu pravoj kreposti škodljiva. ↩︎
*
Vusta i srce bedaka hraniju se z bedastočum. ↩︎
*
Vsi dnevi siromaka jesu zbog pomenjkanja koje podnaša britki, žuhki, ali njegva pokojna vest, koju ima kajti je kreposten ter se Boga boji, nadomešča njemu obilnoga stola. ↩︎
*
Kinči, a poleg njih nemir. ↩︎
*
Leni vsigdi najde trnje i nikaj ne podjimlje. ↩︎
*
Žalosti po svojem zločestem držanju. ↩︎
*
Bludni puti bedastoče i zločinstva razveseluju bedaka, pravičen pako ostaje na pravem putu i vu tom nahađa on svoje veselje. ↩︎
*
Vsakoga veseli svoje mnenje i tolnač očituvati, ali ni vsigdar k okolnostjam prilagodno kaj on odgovarja, ono pako kaj se ob prigodnem času i opstoječem okolnostjam prilagodno govori, je najboljše. ↩︎
*
Put živlenja ide gore (za nebeskemi stvarmi) za mudroga, da se itd. ↩︎
*
Vdovice svojščinu (imetek) čini segurnu. Gizdavi jesu oni koji štimaju da njim ni potrebno Božje obrambe; ovem se siromaška vdovica naproti postavlja koja svoju batrivnost i pomoč jedino od Boga čaka i nju takaj dobiva. ↩︎
*
Bude se njemu dopadalo. ↩︎
*
Dobiček. ↩︎
*
Koj se ne da podmititi. To navlastito spada na suce. ↩︎
*
Po činih milosrdnosti i pravičnosti. ↩︎
*
Pravičen misli i govori pokorno od zapovedi, hudoben misli i govori vu nepokronosti zlo. Drugi: razum pravičneh premišljava kaj odgovarja, vusta… ↩︎
*
Prijatelske oči. ↩︎
*
Dober poruček. Drugi: dobro ime. ↩︎
*
Hasnovite opomenke. ↩︎
*
Je i bude mudro. ↩︎
*
Drugi: je Gospon svojega srca, more svojem nagnenjam i poželjenjam hasnovitu silu včiniti. ↩︎