Knjiga Prirečjah — Del VI.

Moj sinko, ako ti za tvojega bližnjega jesi postal poruk i ako stranjskomu jesi dal svoju ruku,^*
ti se jesi z rečmi svojeh vust zaplel i vlovil z svojem lastovitem govorenjem.
Včini anda kaj velim i reši samoga sebe ar ti jesi opal vu ruke tvojega bližnjega.^* Drči tam, pašči se, zbudi tvojega prijatela.^*
Ne daj svojem očjam sna i svojem trepavicam ne daj dremati.
Strgni se kakti mlada srna iz ruk i kakti ptica iz ruk ptičara.^*
Hodi k mravlju, o, leni, i premišljavaj njegve pute^* i vuči se mudrosti,^*
koj, akoprem nema vođu niti navučitela niti poglavara,^*
spravlja sebi ob letu svoju hranu i skup zbira ob žetvi kaj bude jel.
Kak dugo, lenjak, budeš spal? Kada se budeš podignul iz tvojega sna?
Jedno malo budeš spal, jedno malo dremal, jedno malo prekrižil ruke na spanje, dole 24, 33,
i zvrhu tebe nadojde pomenjkanje kakti putnik^* i siromaštvo kakti oboružen človek. Ako budeš marljiv, tvoja žetva dojde kakti zviranjek^* i siromaštvo od tebe dalko odbeži.
Odmetnik človek^* je nehasnovit človek,^* on hodi z vkanljivemi vustmi,^*
on miga z očmi, tuče z nogum, govori z prstom,^*
z hudobnem srcem izmišljava zlo i vsako vreme seje svađe.
Ali nenadejano nadojde zvrhu ovakvoga njegvo pogublenje i hitro se bude zatrl, niti nikakvoga ne bude imal vračtva.
Šestera jesu koja Gospon odurjava, a na sedmo mrzi njegva duša:
visoke oči,^* lažljiv jezik, ruke koje prelevaju nedužnu krv,
srce koje snuje najgorša mišlenja, noge koje hitro bežiju vu zlo,
krivoga svedoka koj laži govori i onoga koj med bratjum seje neslogu.
Moj sinko, obdržavaj zapovedi svojega oca i ne zapusti zakon svoje matere!^*
Navežuj nje vsevdilj na tvoje srce i obešaj nje na tvoj vrat.
Kada budeš hodil, naj sprevađaju tebe,^* kada budeš spal, naj čuvaju tebe i kada se prebudiš, govori z njimi,^*
ar zapoved je svetnica, a zakon je luč i podvučajuče pokaranje je put živlenja
da opčuvaju tebe od hmanje žene i od prilizavnoga jezika tuđe.^*
Tvoje srce naj ne poželjuje njejinu lepotu niti se ne pusti po njejinem miganju vloviti,
ar kurva je komaj tuliko vredna kuliko jeden založaj kruha, pak takva žena vlovi dragu dušu človeka.^*
Je li more človek ogenj vu svojem naručaju skriti da se njegva oprava ne bi vužgala
ali po žerjavki hoditi da se njegvi potplati ne bi obžgali?
Ovako on koji vlezuje k ženi svojega bližnjega, ne ostane čist ako se nje dotekne.^*
Ni tak velik greh kada gdo krade^* ar on krade da zasiti svoju gladnu dušu
ter vendar, ako se vu tatbini zapopadne, bude sedemkrat^* tuliko povrnul i^* ves imetek svoje hiže predal.
Koj pako je loter, on bude zbog siromaštva svojega srca svoju dušu pogubil.^*
On skuplja sebi mrženje i sramotu i njegov zločest glas ne bude izbrisan
ar ljubomoren i srdit muž ne bude oprostil na dan fantenja,
on takaj na ničiju prošnju ne bude pristal niti ne bude na otkuplenje obilne dare prijel.

Objašnjenje

*
Ako se jesi zavezal. Ovde odgovarja mudri od prenagloga poručanstva, obečanja. Vu višešem znamenuvanju hoče reči: opominaju se vsi ladavci, duhovni pastiri i poglavari da ne prijemljeju časti za kojeh obnašanje nemaju prikladnosti, zajedno pako opominaju se da se za podložnike poleg svojeh sebi naloženeh dužnostih skrbiju. ↩︎
*
Pri kojem se jesi za poruka vzel. ↩︎
*
Za kojega jesi poruk postal i priganjaj njega da svoj dug splati da ne bi ti mesto njega moral platiti. Duhovni pastir bude samoga sebe opčuval ako se zresno bude skrbel i trsil svoje duhovne ovce na to nagibati da Bogu platiju dug svojega posvečenja. Ako on vu tom je nemaren, tak na njega spadne krivnja i bude kaštigan. ↩︎
*
Včini primerno ovoj živini kada je vlovljena. Trsi se vsakem načinom da se izbaviš. To pako včiniš ako neprestance priganjaš tvojega prijatela, za kojega jesi postal poruk, da svoju dužnost zvrši. ↩︎
*
Njegvo posluvanje. ↩︎
*
Marljivost i previdljiva skrbljivost mravlja naj vuči človeka kak se on vu krepkoj dobi mora skrbeti za starost i kak on vu ovem živlenju mora sad dobreh delih za buduče živlenje skup spravljati (Ciril Jeruzalemski). Ar krščenik mora vsevdilj na to misliti da nadojde noč vu kojoj nigdo ne bude mogel posluvati. Jan 9,4. ↩︎
*
Koj bi njega prisiljuval. ↩︎
*
Kakti putni tolvaj koj na mimoprehađajuče iznenada navaljuje. ↩︎
*
Tak obilna. ↩︎
*
Koj od Boga odstupljuje. Vu Židovskom: sini Belijalovi, sini hudičevi (5Moj 13,13), takvi koji se kakti Šatan osavljaju proti Bogu i njegvomu Zakonu, ljudi razvuzdani, ljudi, kak veli sveti Hijeronim, prez jarma. ↩︎
*
Pokvarjen človek. V. Job 15,16; Šolt 13,4. ↩︎
*
On drugač govori, a drugač misli. ↩︎
*
Doklam vkanljivec govori z človekom koj nikaj zla ne sumlji da njega z svojemi masnemi rečmi vu svoje mreže zaplete, daje onem koji z njim skupa držiju, z očmi, nogami i prsti znamenje da njega namerava vkaniti. ↩︎
*
Prevzetne, oholne oči. ↩︎
*
Ako Sveti Duh više puti vu Svetem pismu opominja decu na nasleduvanje navukov svojeh roditelov, tak on naprvo postavlja vre to da isti stareši poštuju veru i nju vu činu zvršavaju i da njihov najosebujneši posel je ov da oni decu svoju vu njoj podvučaju i othranjuju. Srečna ona deca koja imaju takve roditele, ali, o, žalost, kuliko krat se događa da roditelji svoju decu namesto da bi nju vu pravoj mudrosti i strahu Božjem podvučavali, po svojeh navukih i peldah podvučaju vu bedastočah, vu vgađanju čutenjam i vu ovoga sveta ljubavi. ↩︎
*
Vu 5. knj. Moj d. 6. r. 6–8 čteje se: „I ove reči koje ja tebi danas zapovedam naj budu vu tvojem srcu. I nje povedaj tvojoj deci i nje premišljavaj i od njih govori kada vu svojoj hiži sediš i po putu hodiš, kada ideš ležat i kada se staješ. I nje kakti kakvo znamenje naveži na svoju ruku i naj bude tebi za spomenek pred tvojemi očmi.“ ↩︎
*
K njim prispodabljaj svoje činenje i od njih si daj povedati kaj imaš včiniti. ↩︎
*
Sveti Duh gustoputi ponavlja svoje odgovarjanje od nečiste ljubavi pokehdob vsagdašnje spoznanje vuči da se vekša stran človečanskoga pokolenja, a navlastito mladi ljudi, vu ovo zlo prehitavaju i kajti nikaj več ne preči ljubav proti pravi mudrosti i napreduvanje vu krepostih, tak ravno ova škodljiva i gnjusna zloba. ↩︎
*
Ne daj se po kurvinski lepoti napeljati ar ona je niščetna stvar koja komaj jednoga komačeca kruha je vredna, pak vendar je ona vu stališu človeka mentuvati najpreštimanešega dobra, najmre živlenja duše. Drugi ovak tolnačiju: ar kurva mentuje človeka kruha, žena pako (lotrica) vlovi preštimanu dušu (anda je pogibelneša, pokehdob otimlje živlenje duše i tela i kajti muž loterne žene zbog njejine sramote fanti se nad njejinem dragem). ↩︎
*
Ne ostaje prez kaštige ako se… Kak goder ni moguče da bi se ogenj za nadri nosil, pak ne bi oprava gorela ali da bi po živem vuglenju hodil, pak si ne bi potplate obžgal, ravno tak malo je moguče družiti se s razvuzdanum ženum, pak da se ne bi vu skvarjenje prehitil. To naj imeju vsigdar na pameti oni mladenci koji se nepremišljeno vu slobodneše društvo puščaju z drugem spolom. Nekoji se doisto vpiraju na svoje moči po kojeh se moreju suprotstaviti skušavanjem, ali ravno ovi su z tem bliže pogibeli za opasti i on je norc koj veli: „Ja hoču skočiti vu ogenj, a neču zgoriti.“ ↩︎
*
Vu prispodablanju k lotriji i kurvariji. Zvun toga ovde se govori od krađe koja se čini na tišenje glada, anda od krađe vu velikoj sili. ↩︎
*
To je: više nego je vredna vkrađena stvar. ↩︎
*
Makar bi moral ves imetek svoje hiže dati. Drugi tolnačiju: tat ne ostaje prez kaštige akoprem on samo zato vkradne da zasiti svoju gladnu dušu, on mora sedmerovrsno itd. ↩︎
*
Krađa more se nadomestiti, ali lotriš mora svoju pregrešku z živlenjem platiti. ↩︎