Knjiga Tobijaša — Del XIII.

Tobijaš zahvaljuje Bogu i prorokuje.

Stari pako Tobijaš otpre svoja vusta, blagoslavlja Gospona i reče: „Veliki jesi ti, o, Gospone, naveke i tvoje kraljestvo je na vse veke.
Pokehdob ti bičuješ i ozdravljaš, ti vmarjaš i oživljuješ, niti nikoga ni koj bi tvojoj ruki vušel.“ 5Moj 32,39; 1Kralj 2,6; Mudr 16,13.
„Hvalete Gospona, vi deca izraelska, i vu nazočnosti nevernikov častete njega.
Ar zato je vas on raspršal med poganine, koji njega ne poznaju, da bi njegva čuda pripovedali i njim znano včinili da ni drugoga vsamogučega Boga zvun njega.^*
On je nas zaradi našeh grehov pokoril i on nas bude zaradi svoje milosrdnosti rešil.
Gledajte anda kaj je nam včinil i hvalete njega z strahom i drhtanjem i izvišavajte Kralja Vekivečnosti vu vašeh delih.^*
Ja pako budem njega hvalil vu zemlji mojega sužanstva ar on je svoje veličanstvo nad grešnem ljudstvom iskazal.^*
Anda se obrnete grešniki i činete pravicu pred Bogom i verujte da on svoju milosrdnost bude nad nami včinil.
Ja pako i moja duša budemo se vu njem veselili.^*
Blagoslavljajte Gospona, vsi njegvi izebrani. Opslužavajte vesele dane i hvalete njega.
Jeruzalem, Božji varaš, tebe je Gospon kaštigal zaradi del tvojeh ruk.^*
Hvali Gospona za tvoja dobra, i blagoslavljaj vekivečnoga Boga da on svoje prebivališče ipak vu tebi ziđe i vse sužnje k tebi nazad zove, i oveseliš se na vse vekivečne čase.
Kakti svetla luč budeš se svetlil i vsi kraji Zemlje budu se tebi vklanjali.^*
Iz dalečneh orsagov budu k tebi dohađali narodi i donašali dare i vu tebi se vklanjali Gosponu i tvoju zemlju držali za svetu.“^* Izaj 60,5.
„Ar oni budu vu tebi ono veliko ime^* zazivali.
Prokleti budu oni koji tebe budu zametavali i opsuđeni budu vsi koji tebe budu blaznili i blagoslovljeni budu oni koji tebe budu zidali.^*
Ti se pako budeš veselil vu tvojoj deci ar vsa budu blagoslovljena i k Gosponu skupzebrana.
Blaženi jesu vsi koji tebe ljubiju i koji se raduju zvrhu tvojega mira.
Hvali duša moja Gospona ar je Gospon, naš Bog, Jeruzalem, svoj varaš, od vseh njegveh traplenj oslobodil.
Blažen budem ja ako kaj ostane od mojega roda da vidi Jeruzalema zmožnost. ^*
Vrata Jeruzalema budu iz šafira i šmaragda zidana i vsi njegvi zidi okolo iz dragoga kamenja.“^*

Objašnjenje

*
Akoprem su Židovi zbog svojeh grehov vu sužanstvo bili otpeljani, tak je vendar za poganine ova kaštiga bila dobročinstvo. Spoznanje jednoga jedinoga Boga, čuda koja je Bog na pomilostivlenje nekojeh sveteh Izraelcov kakti su Tobijaš, Danijel, Ešter činil, one čudnovite kreposti koje su vnogi Izraelci zvršavali, vsa ova jesu morala med poganini preštimanje proti pravoj veri obuditi i povekšavati ter nje vse po malom na došestek čekanoga Otkupitela pripravljati. ↩︎
*
Po pobožnosti i kreposti. ↩︎
*
On je svoju zmožnu pravičnost iskazal nad grešnem ljudstvom koje je on kaštigal. ↩︎
*
Ja se budem vu mojoj duši zvrhu njega veselil. ↩︎
*
Kad je to Tobijaš govoril, jošče ni bil Jeruzalem kaštigan ar to se je to stoprv pod Nabukodonozorom dogodilo koj je njega več kak 70 let po Tobijaševi smrti porušil. Medtemtoga proroki više puti od budučeh dogođajev govoriju vu prešesnem vremenu da po tom očituju da se to kaj oni kakti buduče nazveščaju, tak stalno bude ispunilo kak da bi se vre zaisto bilo ispunilo. ↩︎
*
Vsi narodi budu se k tebi obrnuli i vu tebi pred Gosponom opadali. ↩︎
*
Ove reči jesu se vre nad zemeljskem Jeruzalemom ispunile. Ar poklamkam bi ipak bil zezidan, jesu njemu vnogi poganinski kralji i knezi svoje poštuvanje iskažuvali po darih i aldovih i nekoji zmed njih jesu njega pohađali da se vu cirkvi pravomu jedinomu Bogu vklanjaju. Ove pako reči navlastito pretežeju se na duhovni Jeruzalem, najmre na krščansku Cirkvu koja se je vu Jeruzalemu započela. Vu ovu Cirkvu šetuju narodi kakti iz tmice na svetlost i nju poštuju kakti zaručnicu Ježuša Krištuša, dapače istu zemlju na kojoj se je započela, držiju za svetu. ↩︎
*
Ime zvrhu vseh imen je ime Jehova (to je ʻBuduč Budučiʼ, ʻDojdučiʼ ili ʻOtkupljujuči Bogʼ), ime Ježuš koje znamenuje Otkupitela ter tak z Jehova jedno i isto je. Ovo ime niti se je smelo niti moglo vu Starem zakonu zgovarjati kajti se Krištuš vu Starem zakonu jošč ni bil očituval, nego je lestor vu prorokuvanju i čakanju živel. Stoprv onda kad bi se bil iskazal, je takaj njegvo ime postalo očivesto, to je Ježuš. Prispod. Fil 2,9 Židovi jošče niti dan današnji ne zgovarjaju ime Jehova kajti Jehova (ʻotkupljujuči Bogʼ) za nje jošče ni došel, vre pako osoba imenuje se stoprv onda kad je ↩︎
*
Prispod. Mat 18,17; Luk 10,16. ↩︎
*
Duhovni Jeruzalem, Cirkva koja se na koncu sveta zmeni z nebeskem Jeruzalemom, z Cirkvum vu Nebesih, je stanje neprecenjene vrednosti. Kamenje iz kojeh je zezidan jesu izebrani koji se svoje celo živlenje jesu trsili nad temeljom vere vu Ježuša zlato i drago kamenje vseh krščanskeh krepostih, a navlastito ljubavi, nadozidati. V. skr. Viđ. 21,18. Sada naj vsaki zveđa stanje svoje pobožnosti, je li je živa vera vu Ježuša njejin temelj, je li on zvrhu ovoga temelja stanje poniznosti, čistoče, a navlastito ljubavi ziđe. Ar k tomu stanju potrebuje se samo drago kamenje koje božanski stanjomešter vsakoga na svoje mesto zna vložiti. ↩︎
*
To je hvala Božja. Posel blaženeh je vsevdiljno, iz blaženoga spoznanja i božanske ljubavi zvirajuče hvalenje Boga. Je li je takaj naše najblaženeše posluvanje na zemlji Boga navčiti se spoznati, njega ljubiti i hvaliti? Pazemo da se ne znajdemo za neprikladne da bi vu društvo božanskeh hvalitelov bili prijeti. ↩︎