- K koncu, sinom Koreovem šoltar
LXXXIV.
- Blagoslovil si, Gospone, zemlju tvoju i oslobodil si Jakopovo pokolenje iz sužanstva.
- Otpustil si krivicu puku tvojemu, zakril si vse grehe njihove.
- Potišil si vsu srditost tvoju, odvrnul si se od velike srditosti tvoje.
- Preobrni nas, Bože, Zveličitel naš, i odvrni od nas srditost tvoju!
- Je li se budeš naveke na nas srdil ali ljutost tvoju od pokolenja do pokolenja pretegnul?
- Bože, ti se budeš opet k nam obrnul ter nas oživel i ljudstvo tvoje bude se vu tebi veselilo.
- Pokaži nam, Gospone, milosrdnost tvoju i daj nam Zveličitela tvojega.
- Slušal budem kaj bude Gospon Bog k meni govoril ar on bude ljudstvu svojemu i svecem svojem i onem koji se iz srca obračaju k njemu, mir nazveščal.
- Ali vendar blizu je Zveličitel njegov onem koji se njega boje, da bi dika njegova v zemlji naši prebivala.
- Milosrdnost i istina zestale su se, pravica i mir kušnule su se.
- Istina je iz Zemlje izišla, a pravica je iz Nebes dole gledala.
- Ar Gospon bude (tu najvekšu) dobrotu iskazal i zemlja naša bude sad svoj doprinesla.
- Pravica bude pred njim hodila i on bude po putu njejinem išel.
