- Istomu Davidu
XXXIV.
Sudi, o, Gospone, one koji mi škodiju, obladaj one koji proti mene vojuju!
- Poprimi oružje i ščit i podigni se meni na pomoč!
- Istegni meča i stani na put onem koji me preganjaju, reci duši mojoj: „Ja sem obramba tvoja!“
- Naj se osramotiju i opšaniju iščuči dušu moju! Koji mi zla misliju, naj se nazad vrneju i osramotiju!
- Naj postaneju kakti prah pred vetrom i angel Gosponov naj je v tesno natira!
- Put njihov naj bude tmičen i sklizek i angel Gosponov naj je preganja!
- Ar su mi prez zroka zanjke k pogublenju nastavili, oni su mi po krivici*Žid. meni jamu kopali. spočitavali.
- Nepreviđena nesreča naj ga stigne i pruglo, koje je skrivečki nastavil, naj ga popadne i naj sam vu onu istu zanjku opade!
- Duša pako moja bude se v Gosponu raduvala i vu pomoči njegovi razveselila.
- Vse kosti moje iskriknule budu: „Gospone, gdo je tebi jednak!
Koj vbogoga iz ruk jakšeh, potrebnoga pako i siromaka (iz ruk) razbojnikov njegoveh istrgavaš!“
- Podignuli su se krivi svedoki i mene ispitavali kaj nesem znal.
- Povračali su mi zlo za dobro i vsega su me mentuvali.
- Ja pako, kad su mi dodihavali, oblačil sem se v oštru opravu.
Ponizaval sem z postom dušu moju i molitva moja bude se [v] nadra moja povrnula.
- Ja sem se (proti njim) tak zadržaval kakti proti bližnjemu i kakti proti bratu našemu, ja sem se ponizaval kakti žalosna (mati) koja (za sinom svojem) tuguje.
- Oni pak su se zvrhu mene veselili i skup shađali, biči su se čez me skup zebrali i nesem znal (zakaj).
- Oni su se razišli ne žalujuči se ter su me skušavali, oni su se pšanljivo z mene zesmehavali, oni su čez me z zubmi svojemi škripali.
- Gospone, kak dugo budeš to gledal? Otkupi dušu moju od zločinstvih njihoveh, moju zapuščenu dušu od oroslanov.
- Budem te [v] spravišču velikem častil i pred vnogem ljudstvom hvalil.
- Ne dopusti da bi se nad menum veselili moji*Žid. lažljivi. krivični pregoniteli koji me prez zroka odurjavaju i z očmi namigavaju.
- Ar su oni istom z menum mirovno govorili, ali vu svojem srditem govorenju mislili su na vkanljivost.
- Rastegnuli su vusta svoja nad menum, rekli su: „Vrlo pravo! Vrlo pravo! Videle su oči naše!“
- Videl si, Gospone, naj mučati! Ne othađaj od mene!
- Podigni se i pazi na sud moji i na pravdu moju, Bog moj i Gospon moj!
- Sudi me po pravici tvojoj, Gospone, Bog moj, i ne prepusti da bi se nad menum veselili!
- Ne prepusti da bi v svojem srcu rekli: „Nut, nut! Tak smo mi hoteli.“ I ne pusti im reči: „Požrli smo ga.“
- Naj se začrlene i sramuju vsi koji se nad nesrečum mojum veseliju!
Koji čez me prevzetno govoriju, naj se z opšanostjum i sramotum pokriju!
- Koji pako meni pravicu žele, naj se raduju i vesele*Žid. i vsigdar reči: „Visoko hvalen budi Gospon koj je slugi svojemu mir podeljil.“ i koji slugi tvojemu dobro hočeju, naj vsigdar rečeju: „Izvišen naj bude Gospon!“
- I jezik moj bude pravicu tvoju nazveščal, ves dan hvalu tvoju (speval)!
Objašnjenje
- *Žid. i vsigdar reči: „Visoko hvalen budi Gospon koj je slugi svojemu mir podeljil.“
