Del XIV.

Zadnje dogođenje z starem i mladem Tobijašem.

1. I Tobijaš je dokončal svoje govorenje. I poklamkam bi vid nazad bil dobil, je jošče četrdeset i dva leta živel i videl decu svojeh vnukov.
2. I poklamkam bi sto i dva leta bil ispunil, je bil vu Ninivi časno pokopan.
3. Ar pedeset i šest let star je oslepel, a vu šezdesetem letu je ipak pregledal.
4. Ostalo pako vreme svojega živlenja je bil vu veselju i z dobrem napretkom vu strahu Božjem je vu miru iz sveta preminul.
5. Na vuri pako svoje smrti pozove k sebi Tobijaša, svojega sina, i njegveh sedem sinov, svojeh vnukov i reče njim:
6. „Skončanje Ninive je blizu ar Gosponova reč ne ostane prazna^*Ne ostane neispunjena. Proroki: Nahum 3,7; Žofonijaš 2.13.15 jesu skončanje Ninive prenazvestili, na njihovo prenazveščenje poziva se Tobijaš. Porušenje Ninive je se dogodilo vu letu od stvorjenoga sveta 3378., pred Krištuševem narođenjem 626., po Aštijagešu ili Cijaksarešu Medijancu i po Nabopalasaru Babiloncu tak okolo četrdeset let po Tobijaševi smrti. i naša bratja koja su od izraelske zemlje raspršana, budu se nazad vu nju povrnula.“ 1Ezr 3,8.
7. „I vsa njihova zapuščena zemlja bude se napunila i hiža Božja koja je vu njoj požgana,^*Tobijaš predviđuje vu proročanskem duhu jeruzalemsko požganje. Prisp. gore dela 13, pasku 5. bude ipak zezidana i vsi koji se boje Boga, budu se tam povrnuli.
8. I poganini budu svoje maleke zapuščali i vu Jeruzalem došli ter tam stanuvali,
9. i vu njem se budu vsi kralji zemlje veselili i vklanjali se kralju izraelskom.^*U Kristijanovićevu tekstu nalazimo podrubnu bilješku sljedeća sadržaja: „Mesijašu. Ovde Tobijaš prenazvešča obrnenje poganinov na krščansku veru.“ Međutim, u glavnome tekstu nema oznake na što se bilješka odnosi, pa je mi donosimo uz dio teksta koji mi smatramo odgovarajućim.
10. Posluhnite anda, moja deca, vašega oca: služete Gosponu vu istini i trsete se včiniti kaj se njemu dopada.
11. I zapovedite vašoj deci da čine pravicu, almuštvo davaju, da se iz Boga spominaju i njega vu istini i z vsum močjum hvaliju.
12. Nut anda, deca, poslušajte i najte ovde ostati, nego koj dan budete zakopali vašu majku vuz mene vu jednoistem grobu, onda se otpravete na put da odvud proč odidete.
13. Ar ja vidim da njegva^*Ninive. hmanjica bude ovomu varošu konec včinila.“
14. Včinjeno je pako da je Tobijaš po smrti svoje majke odišel iz Ninive z svojum ženum i decum i dece decum ter se je k svojemu tastu i punici povrnul.
15. I on je nje našel zdrave vu dobroj starosti i on je nje skrbel i njihove oči zaprl i on je vsuodvečinu Raguelove hiže dobil. I on je videl svoje dece decu tja do petoga kolena.^*Zbog rane ženidbe stanovnikov juternjeh držav dogodi se da dečak petnajst star je vre otec, anda je lehko moguče bilo da je Tobijaš svoje poslednike tja do petoga kolena videl.
16. I poklamkam bi devedeset let bil ispunil vu Gosponovem strahu, jesu njega z veseljem zakopali.
17. Vsa pako njegova rodbina i ves njegov rod je ostal vu dobrem živlenju i svetem zadržavanju tak da su bili prijeti ravno tak Bogu, kak takaj ljudem i vsem stanovnikom vu zemlji.

Objašnjenje

• *
  Ne ostane neispunjena. Proroki: Nahum 3,7; Žofonijaš 2.13.15 jesu skončanje Ninive prenazvestili, na njihovo prenazveščenje poziva se Tobijaš. Porušenje Ninive je se dogodilo vu letu od stvorjenoga sveta 3378., pred Krištuševem narođenjem 626., po Aštijagešu ili Cijaksarešu Medijancu i po Nabopalasaru Babiloncu tak okolo četrdeset let po Tobijaševi smrti. ↩︎
• *
  Tobijaš predviđuje vu proročanskem duhu jeruzalemsko požganje. Prisp. gore dela 13, pasku 5. ↩︎
• *
  U Kristijanovićevu tekstu nalazimo podrubnu bilješku sljedeća sadržaja: „Mesijašu. Ovde Tobijaš prenazvešča obrnenje poganinov na krščansku veru.“ Međutim, u glavnome tekstu nema oznake na što se bilješka odnosi, pa je mi donosimo uz dio teksta koji mi smatramo odgovarajućim. ↩︎
• *
  Ninive. ↩︎
• *
  Zbog rane ženidbe stanovnikov juternjeh držav dogodi se da dečak petnajst star je vre otec, anda je lehko moguče bilo da je Tobijaš svoje poslednike tja do petoga kolena videl. ↩︎