Knjiga Prirečjah — Del XIV.

Mudra žena ziđe svoju hižu,^* nespametna vre zezidanu podira z rukami.^*
Koj po pravem putu hodi i boji se Boga, zametava se od onoga koj po nesramneh putih ide.^* Job 12,4.
Vu vustih bedaka je gizdosti šiba,^* vusnice pako mudreh čuvaju nje.^*
Gde ni volov, onde jasle stoje prazne,^* gde pako je vnogo žitka, tam se vola moč očivesto pokažuje.^*
Veren svedok ne laže, vkanljiv pako svedok naprvo donaša laži.
Osmehavec išče mudrost, ali nju ne najde; razumnem je lehek navuk.^*
Vstavi se bedastomu človeku naproti i ne zna vusnic razumnost.^*
Razbornoga mudrost je spoznati svojega puta,^* a nerazumnost bedakov je bludeča.^*
Bedak se noruje z grehom, med pravičnemi pako bude se zadržavala milošča.^*
Srce koje je spoznalo britkoču svoje duše, vu veselje njegovo ne bude se mešal tuđina.^*
Hiža nepobožneh bude se zatrla, prebivališča pako pravičneh budu cvela.
Je put koj se človeku vidi pravičen, ali njegva poslednja peljaju vu smrt.^*
Med smeh bude se zmešala žalost i poslednja veselja bude zavjela tuga.
Bedak bude od svojeh putov zasičen, ali vnogo bolje dober človek.^*
Nedužen veruje vsakoj reči, a pameten razmišljava svoje korake.^*Vkanljivomu sinu ne bude se dobro godilo, muder pako sluga bude srečen vu svojeh delih i njegov put bude raven postal.^*

Muder boji se i ogiblje se greha, bedak pako preskoči i drži se segurnoga.
Nestrpljiv^* bude zvršaval bedastoču, šegav pako človek je oduren.^*
Nepametni budu za del imali bedastoču, a pametni budu čakali na vučenost.^*
Hmanji budu ležali pred dobremi i hudobni pred vratmi pravičneh^*.
Vbogi bude takaj svojemu bližnjemu oduren, bogatuši pako imaju vnoge prijatele.
Koj svojega bližnjega odurjava, greši, koj se pako vbogomu smiluje, bude blažen. Koj veruje vu Gospona, ljubi milosrdnost.

Koji zlo činiju, bludiju; milosrdnost i istina^* doprinaša dobra.
Gde se vnogo dela, je obilnost, gde pako je najviše rečih, onde je navadno siromaštvo.^*
Mudreh koruna je njihovo bogatstvo,^* bedakov bedastoča je njihova nespametnost.^*
Veren svedok oslobađa duše,^* a dvojjezični naprvo donaša laži.^*
Koj se boji Gospona, bude jak vu zaufanosti i njegva^* deca moreju se ufati.
Gosponov strah je zvirališče živlenja da se vugne smrtnomu skvarjenju.
Vu vnožini ljudstva zadržava se kraljeva dika, gde pako je malo puka, je sramota za poglavara.
Koj je trpljiven, on se od velike lada razumnosti, koj pako je netrpljiven, on izvišava svoju bedastoču.
Tela živlenje je zdravo srce, nenavidnost pako je gnjiloča kostih.^*
Koj vbogomu spočitava, on ne opoštenuje njegvoga Stvoritela, on pako poštuje njega koj se smiluje vbogomu.^* Dole 17,5.
Nepobožen bude zbog svoje hmanjice zahičen, pravičen pako ima pri svojoj smrtnosti ufanje.
Vu srcu razumnoga počiva mudrost i vse nevučene podvuča on.
Pravica podiže ljudstvo, greh pako načinja puke siromaške.
Razumen službenik je kralju prijeten, nepriden pako bude počutil njegvu srditost.

Objašnjenje

*
Nju podiže. ↩︎
*
Po činih svojeh i opravkih. ↩︎
*
Koj ide pravem putom, boji se Boga, koj ide krivem putom, zametava njega, to je: koj je dobroga držanja, on je bogaboječi, a nepridnoga držanja je prez straha Božjega. ↩︎
*
To je: bedak nosi za svoje nespametno i oholno govorenje šibu (kaštigu) vu svojeh lastoviteh vustah. Ali: bedasto govorenje sledi kaštiga i skvarjenje. ↩︎
*
Od zla. ↩︎
*
Tam ni nikakvoga žitka, nikakov dohodek. ↩︎
*
Tam se je z vnogemi voli delalo. Ali: gde se z vnogemi voli dela, ondi se vnogo žitka pridela. Koj nikaj ne troši, on takaj nikaj ne dobi. Gde ni delavcev vu Gosponovem vinogradu, onde ni nikakvoga obračanja. ↩︎
*
Koj išče mudrost, nazveščenu pako istinu zametava, navlastito kak nju sveta Cirkva, nevkanljiva navučitelica, ljudem podeljuje, taj ne bude našel mudrost ravno zato kajti nju ne išče onde gde se nahađa. Suprotivno pako razumnem, koji nju iščeju gde se nahađa, bude lehko podvučenje. ↩︎
*
Hočeš z bedastem človekom govoriti, tak nikakve pametne reči ne budeš od njega čul. Ali: on nikakvo pametno govorenje ne more preseči. ↩︎
*
Samoga sebe spoznati. ↩︎
*
Gledeč na se. Ali: samoga sebe vkanjuvanje. ↩︎
*
Bedaku je igra najvekše grehe včiniti, pravični pako ostaje vu milošči i haba se grehov. Drugi: bedak tira norije z grehom, pravičnomu pako jesu pobožni dragovoljni. Drugi drugač. ↩︎
*
Tak britkoču kak i veselje čuti najbolje on kojega se tiče. ↩︎
*
Nahađa se izlična mudrost, izlična krepost, izlična pobožnost, izlična zažganost, izlična pokora, koja se naočigled vidi prava biti zato naj vu tom dugovanju vsaki na se dobro pazi i naj se ne zanaša na svoj sud, nego naj sledi sud svete Cirkve ar, kak veli Krištuš, jedina istina je koja oslobađa od smrti. ↩︎
*
Duhovnem načinom bedasti nahađa veselje vu svojoj krivičnosti, vnogo pako vekše veselje nahađa pobožni vu pravičnosti. ↩︎
*
Dobro premišljava kaj ima včiniti. ↩︎
*
Bude vse ispeljal. ↩︎
*
Naglo srdit. ↩︎
*
Koj se zbog kakvoga zbantuvanja kaže netrpljivnoga ter se naglo rasrdi, je bedak, koj pako potmajno misli na fantenje, je zvun toga odurjavanja vreden. ↩︎
*
Tak vu bedastoči kak i vu mudrosti je napredek. ↩︎
*
Nazadnje bude vendar nadladala dobra stvar. Neprijateli dobra budu onda pred nogami pravičneh poniženi ležali. ↩︎
*
Verno ispunavanje dužnostih, dobrote i pravičnosti. Ali: je li ne bludiju oni koji zlo činiju, je li neje milosrdnost i vernost pri oneh koji dobro čine? ↩︎
*
Koj vnogo govori, malo pako ali nikaj ne dela, bude siromak. To se more prilagoditi takaj onem koji od krepostih i od Božjeh stvarih vnogo govoriju, malo pako ali nikaj ne zvršavaju, ovakvi budu zmir slabi vu zaslužbah ili najmih. ↩︎
*
Zato kajti se muder bogatstva dobro vživa i tak dohađa k poštenju i diki. ↩︎
*
Nerazumnost bedakov bude z bedastočum (z sramotum, nesrečum, opšanostjum) korunjena. ↩︎
*
Doprinaša sreču. ↩︎
*
Zrokuje vnogo zla pokehdob nedužno optužene prehitava vu nesreču i kaštigu. ↩︎
*
Gosponova. Bog je obečal da se on bude vzel ne samo za one koji se njega bojiju, nego takaj za njihovu decu. ↩︎
*
Pokojna duša vnogo doprinaša k zdravju tela, pohotnosti pako nje kvariju. ↩︎
*
Siromaštvo i bogatstvo je od Boga; koj anda vbogoga zbantuje, on ne opoštenuje istoga Boga koj je odredil siromaštvo i siromaka na svoj kip stvoril (Job 31,13,16). Bog je takaj vsigdar siromake vu svoju osebujnu obrambu prijemal i ljubil, njegov pako Sin, Ježuš Krištuš, pokehdob on vu siromaštvu je hotel živeti i vumreti, je siromaštvo zevsema odičil i obožil. ↩︎