Knjiga Judite — Del X.

Judit se kinči, ide z svojum službenicum vu neprijatelsko taborišče i dojde k Holofernešu.

I včinjeno je kad bi k Gosponu kričati bila prestala, stala se je iz mesta na kojem je na tlih pred Gosponom ležala.
I pozove svoju službenicu, izide dole vu svoju hižu,^* položi iz sebe svoju pokornu opravu i sleče svoju vdovičku opravu
i opere svoje telo i namaže se z najdragšum mastjum^* i lasi svoje glave raščeše i postavi kapu na svoju glavu i obleče svojega veselja opravu i obuje papuče^* na svoje noge i vzeme narukve i minđuše i navušnice i prstene i nakinčila se je z vsem svojem kinčom.^*
K tomu je njoj Gospon podeljil jasnost pokehdob ove vse cifre nesu ishađale iz poželenja, nego iz pobožnoga namenenja. I zato je Gospon ovu lepotu vu njoj natuliko povnožal da se je ona vsem očjam vu neprispodobljivoj lepoti iskazala.^*
Onda je na svoju službenicu položila meh vina, jednu posudu olja, jačmenove melje, suhe smokve i kruha i sira i je pošla.^*
I kad bi k varaškem vratam bile došle, našle su Ozijaša i starešine varaša koji su nju čakali. Gore 8,32.
Kad bi nju ovi bili zagledali, osupnuli su se i kruto čudili nad njejinum lepotum,
nju vendar nikaj nesu pitali, nego su nju mimo prejti puščali govoreči: „Bog našeh ocov naj ti podelji milošču i naj potvrdi z svojum močjum vsako naprvovzetje tvojega srca da se z tobum diči Jeruzalem i da tvoje ime bude vu broju sveteh i pravičneh!“
I koji su tam bili, jesu vsi z jednem glasom rekli: „Naj bude, naj bude!“
Judit pako moleča Gospona je prešla čez vrata, ona i njejina službenica.
Včinjeno je pako, kad bi ona proti jutru iz gore dole bila išla, da se z njum jesu zestali asirijanski zveđavci i nju su zdržali pitajuči: „Otkud dohađaš ali kam ideš?“
Ona odgovori: „Ja jesem hebrejska kči i ja sem od njih zato pobegla kajti sem previdela da vam budu na porob predani zato kajti su vas zametavali i nesu se hoteli vam dobrovoljno povdati da bi pred vašem obličajem našli milosrdnost.^*
Iz ovoga zroka mislila sem vu sebi govoreča: ʻIdem pred lice Holoferneša poglavara da mu očitujem njihove skrovnosti i njemu pokažem kojem putom more nje predobiti tak da od njegve vojske niti jeden človek ne pogine.ʼ“
I kad bi ovi ljudi bili čuli njejine reči, premišlavali su njejine lice, ostrmele su njihove oči pokehdob se nad njejinum lepotum kruto jako jesu začudili.
I oni rekli su njoj: „Ti si tvoje živlenje opčuvala pokehdob da si takov tolnač znašla da ideš dole k našemu gosponu.
To pako znaj da kada budeš pred njegvem obličajem stala, on tebi bude dobro včinil i ti budeš najpovoljneša vu njegvem srcu.“ I oni su nju k Holofernešovomu šatoru otpeljali i nju vjavili.
I komaj bi ona pred njegvo lica bila došla, je se Holoferneš sproti po svojeh očih bil vlovil.
I njegvi službeniki jesu njemu rekli: „Gdo bi zametaval hebrejski puk koj ima takve lepe žene da vre zaradi njih ne bi morali suprot njim vojuvati?“
Kad bi anda Judit bila videla Holoferneša pod rasprestrtem zagrinjalom^* sedeti, koje je bilo z škrlatom i zlatom vtkano, šmaragdom i dragem kamenjem obloženo,
i kad bi on nju v obraz bil pogledal, je se njemu naklonila^* i opala dole na zemlju. Ali Holoferneševi službeniki jesu nju na zapoved svojega gospona zdignuli.

Objašnjenje

*
To je iz gornje vu doljnu hižu, gde je ona, primerom grčkoga prenašanja, samo po sobotah i svetkih stanuvala. ↩︎
*
Stanovniki juternjeh držav pereju se z dišučemi vodami ter se mažeju da od sebe dobru duhu davaju. ↩︎
*
Ili opanjke (šandale). ↩︎
*
Ovem načinom je se Judit neg samo jedenkrat nakinčila da more pred Holoferneša puščena biti i onda se je ipak, kuliko je njoj bilo moguče, vu samoči zadržavala. Ali je žen koje vu čalarneh cifrah vsaki dan prez vsakoga zroka ishađaju, suprot prepovedi apoštola govorečega: „Lepota žene naj ne bude zvunešnja vu spletanju lasih i zavijanju z zlatom ali vu oblačenju lepeh oprav, nego nuternjega skritoga človeka vu njegvem srcu kinčiti po neoskrunjenoj čistoči krotkoga i mirovoljnoga duha, to je vu Božjeh očih najdragši i najpreštimaneši kinč.“ (1Pet 3,3.4) ↩︎
*
Bog je njoj i njejinemu kinču podeljil nenavadnu lepotu koja je zavjela vse koji su nju videli i skupa je njoj dal takvu dostojnost da se nigdo ni podstupil iskazati se proti njoj nečednoga. ↩︎
*
Judit je z sobum vu neprijatelsko taborišče ponesla vsakojački strošek da ne bi morala poganinske jestvine jesti ter se tak ognjusiti. ↩︎
*
Ovde i dole niže je Judit izvustila takve reči koje su bile suprot njejinomu opsvedočenju, anda suprot istini, anda su bile lažljive. Judit se vu tom ne more opravičiti kajti laž nigdar vu nikakvi priliki ni dopuščena, ali se vendar more ispričati. Kak štima sveti Tomaš, Judit je bila vu neobladljivoj bludnosti da laž zbog takvoga plemenitoga čina, kojega je ona nakanila zvršiti, i pokehdob da je bila pri neprijatelih, je dopuščena. Vu ovoj bludnosti je se mogla ona viteška i sveta žena nahađati, ali zato vendar njejine velike kreposti potom nesu nikaj vu ceni zgubile (V. 1Kralj 28, paska 1). Vnogi vučeni i krščanski navučiteli jesu potvrđavali da je laž vu stanoviteh prilikah dopuščena! Ako se je to od navučitelov z svetlostjum krščanstva rasvečeneh moglo vučiti, kak se ne bi moglo spričati ako li se jedna nevučena Izraelka nahađala vu tem bludnem štimanju koje Bog, koj je nju drugač ravnal i vodil, poleg svojeh skrovneh namenenj vu njoj jošče je prepuščal. ↩︎
*
To je bil situ spodoben zastor koj je branil pred letečum nesnagum koja vu vručeh orsagih je zevsema neprilična. ↩︎
*
Kak se je to pred vsemi preštimanemi činilo. ↩︎