Knjiga Prirečjah — Del XVIII.

Koj se hoče odlučiti od prijatela, išče k tomu priliku; on bude vsigdar spočitavanja vreden.
Bedak ne prijemlje reči mudrosti ako njemu ne poveš kaj njemu vu srcu ophađa.
Nepobožen, kada vu glubljinu grehov dojde, zametava to, ali njega sledi sramota i opšanost.^*
Reči iz vust (mudroga) človeka jesu kakti gliboka voda i zvirališče mudrosti je kakti potok koj se razleva. Dole 20,5.
Ni dobro na osobu nepobožnoga vnogo paziti da bi se na sudu od istine^* odstupilo.
Vusnice bedaka mešaju se vu svađe i njegva vusta obuđuju karke.^*
Vusta bedaka jesu njegvo pogublenje i njegve vusnice jesu skvarjenje njegve duše.
Reči dvojjezičljivoga vidiju se nedužne, ali one sižeju tja do srca.^* Lenoga obalja strah, ženčaste duše budu stradale.^*

Koj je nemaren i len vu svojem delu, je brat onoga koj svoje delo rasteplje.^*
Gosponovo ime je najjakši turen, k njemu se vteče pravičen i bude izvišen.^*
Imetek bogatuša je varaš njegve jakosti i njega obdaje kakti čvrsti zid.^*
Človečansko srce izvišava se predi nego se skruši i predi nego se odiči, ponizuje se. Gore 11,2; Cirkv 10,15; 11,6.
Koj predi odgovarja, nego čuje, pokažuje da je bedak i osramočenja vreden.
Človeka duh potpira njegvu slaboču, duha pako koj je nagle srditosti gdo bude mogel podnesti?^*
Razumno srce bude vu ladanju mudrosti,^* a vuho mudroga išče vučenost.^*
Dar človeka raširjava njemu put i njemu pred poglavari načinja prostor.^*
Pravičen samoga sebe prvi optužuje, dojde njegov prijatel i on bude njega zveđal.^*
Kocka vtišuje pravde i med mogučnemi takaj rasuđuje.^*
Brat koj se od brata pomaže je kakti čvrsti varaš^* i (njihove) pravde jesu kakti zasunji varaša.^*
Človek bude z sadom svojeh vust napunjen i kaj iz njegveh vusnic ishađa, bude njega zasitilo.^*
Smrt i živlenje je vu oblasti jezika, koji njega ljubiju, budu njegov sad jeli.^*
Koj je našel dobru ženu, našel je dobro^* i on bude razveselenje prijel od Gospona.^* Koj dobru ženu istira,^* istira dobro, koj pako drži lotrišku, je bedak i nepobožen.^*

Vbogi bude z milemi prošnjami govoril, a bogatuš bude njemu tvrdo odgovarjal.^*
Človek koj je drag vu društvu bude vekši prijatel nego brat.^*

Objašnjenje

*
Kada nepobožnjak grehe na grehe kupi, optvrđuje svoje srce vu hmanjici, zametava vse opomenke i prepise i postane nezvračljivi betežnik kojega nasleduje vekivečna sramota i opšanost. ↩︎
*
Od pravice. ↩︎
*
Vusnice bedaka doprinašaju svađe i njegva vusta pozivaju vudarce (po njegvem bedastem govorenju iz svađe porađa se tučenje). ↩︎
*
Ako človek posluša ogovorljivca ali prišeprtljivca, bi človek štimal da po vse dobro misli, da hoče tebi, hoče drugomu od kojega govori hasneti, vidi se braniti krepost i veru. Medtemtoga on škodi tebi pokehdob pri tebi obuđuje hman sumlje proti drugomu, škodi onomu od kojega govori pokehdob napada na njegvo poštenje, škodi samomu sebi pokehdob ljubav bližnjega vražuje. ↩︎
*
Bojazljivi, mehkoga, ženskoga srca i držanja ljudi otežeju se od dela i prepadaju vu siromaštvo. ↩︎
*
Lenem i rasipnikom jednako se godi, jeden i drugi obokča. ↩︎
*
Gospon je kakti nepreobladljiva tvrđava vu kojoj pravičen išče i najde svoje vtekališče suprot svojem neprijatelom i je suprot vsem njihovem navalenjam izvišen i opčuvan. Po vtekanju razmeva se ovde želja za oslobođenjem ter zvršeno i zaufano podlaganje Bogu. ↩︎
*
Nepobožen bogatuš ne ufa se vu Boga, nego vu svoje blago i bogatstvo. ↩︎
*
Ako je duh močen, jak človek more vsako telovno zlo podnesti, ako je pako duh slab i vu vsakoj najmenjši priliki vužge se na srditost, ne more nikaj podnesti i takaj drugem je nepodnesljiv. ↩︎
*
Kajti razumen človek bude se trsil svoju znanost vsakem danom povekšati i raširiti. ↩︎
*
Po navukih. ↩︎
*
Priškrbi njemu pristup, prihod. Na Istoku nigdo ne dohađa pred velikaše prez darov. V. 1Kralj 9,7. Pred Boga nigdo ne more dojti koj sebi po darih ljubavi ni pripravil puta. V. Mat 25,34–36. ↩︎
*
Ako pravičen fali, valuje svoju pomenjku i spoznaje se za grešnika; dojde njegov prijatel, on bude njega jošče bolje zveđal da more njega na pravi put dopeljati. Grešnik naj spozna i valuje svoje grehe, onda naj ide k svojemu prijatelu, spovedniku, da on njega jošče bolje zveđa i na pravi put vodi. Drugi: tužitel vidi se imati prav doklam njega optuženi ne opovrgne ili od suprotivnoga ne opsvedoči ter kak njegve tužbe za netemeljite pokaže. ↩︎
*
Ako se kakva pravda ni mogla rešiti da se vendar dokonča, hitale se jesu kocke i one jesu odlučile, navlastito ako stranke med sobum pravde vodeče jesu bile moguče. ↩︎
*
Ako med brati, varaščani, lada sloga, tak je njihova hiža, njihov varaš, kakti jaka tvrđava. ↩︎
*
Dobri sudi, oštra sudbena pravica, mudri tolnači, zasunuju varaše i prečiju neprijatelom vuhod. Vu Žid. Brati koji se razdvajaju jesu tvrdokorneši nego čvrsti varaš i njihove karke jesu kakti zasunji ključenic. Najboljši prijateli postaju višeputi nepomirljivi neprijateli. ↩︎
*
V. gore 12,14; 13,2. Človeka sreča visi od njegvoga govorenja. On bude preštimavan ali zametavan, srečen ali nesrečen kak najmre njegva vusta dobro ali zlo govoriju. ↩︎
*
Oni koji ljubiju jezik i radi govoriju, budu sad svojega govorenja, najmre dobro ali zlo, živlenje ali smrt, prijeli. ↩︎
*
Pomočnicu vu podnašanju priteščic ovoga živlenja i vu zadoblenju vekivečnoga živlenja. ↩︎
*
I on bude zvirališče pravoga veselja vu njoj zadobil. ↩︎
*
Po raspitanju. ↩︎
*
Ako žena tvrdokorno vu nespokorjenju opstaje. Vu suprotivnem dogođaju kaže krščansku čut ako njoj oprašča. ↩︎
*
Oholnost i tvrdo srce jesu navadno z bogatstvom zjedinjena, ali se nahađaju takaj prevzetni prosjaki koji nas na zlovoljnost više nagibljeju nego prveši. ↩︎
*
Človek koj vu društvu pravu ljubav iskažuje je vekši prijatel nego pravi brat koj takvu ljubav ne iskažuje. ↩︎