Knjiga Prirečjah — Del XXVI.

Kak sneg ob letu i dežđ o žetvi, tak malo pristoji se dika za bedaka.
Kak ptica sim tam preletava i vrabec poleg volje okolo prheče, tak kletva prez zroka^* zgovorjena nikoga ne stigne.^*
Za konja je bič, za osla vuzda, a za bedaka šiba po hrptu. Gore 23,13.
Bedaku ne odgovarjaj poleg njegve bedastoče^* da njemu jednak ne postaneš.
Bedaku odgovarjaj poleg njegve bedastoče^* da se ne bi za mudroga držal.
Koj po bedastem posleniku pošilja reči, je kakti hromi na nogah i pije krivicu.^* Gore 25,13.
Kak goder hromi ima zahman lepe kosti, tak se ne pristoji muder izgovor vu vustih bedaka.^*
Koj bedaku iskažuje poštenje, on hita kamen na kameni kup Merkurijuša.^*
Muder izgovor vu vustih bedaka je kakti trnova mladica vu rukah pijanoga.^*
Sud dokanča pravdu i koj bedaka k mučanju pripravi, vtišuje srditost.^*
Bedak koj svoje bedastoče ponavlja je kakti pes koj se povrača k onomu kaj je zbluval.^* 2Petr 2,22.
Jesi li videl človeka koj samoga sebe drži za mudroga? Od bedaka je vekše ufanje nego od njega.^*
Lenjak veli: „Oroslan je na putu, oroslanica je na cestah.“^* V. gore 22,13.
Kak se vrata obračaju na svojem petniku, tak leni na svojoj postelji.^*
Lenjak skriva svoju ruku pod pazuh i njega stoji truda ako nju prinaša k svojem vustam. Gore 19,24.
Lenjak se sam sebi vidi mudreši od sedem človekov koji mudre zgovore izvuščuju.^*
Kak on koj psa za vuho zgrabi, tak je on koj mimo ljudske svađe prehađa pak se netrpljiven vu nju zmeša.^*
Kak je škodljiv on koj hita strelice i kopje da vmori,
tak je človek koj himbeno svojemu prijatelu^* škodi i kada se zapopadne, veli: „Iz šale jesem včinil.“^*
Kada drv zmenjka, ogenj pogasne i kada se prišeptavci odstraniju, prestaneju svađe.
Kak žerjavka vuglenje i ogenj drva (vužge), ravno tak človek srditosti povdan obuđuje svađe. Gore 15,18.
Prišeptavca reči vidiju se nedužne, ali vendar sižeju tja vu glubljinu srca. Gore 18,8.
Kak da bi hotel zemljenu posudu z srebrnum penum prevleči, tak jesu nadute vusnice z hudobnem srcom združene.^*
Neprijatel se pozna na svojeh vusnicah kada vu svojem srcu snuje vkanljivost.^*
Akoprem on prijatelski govori, ne veruj njemu ar sedem^* zlobnostih ima vu svojem srcu.
Koj pokriva nazlob skazljivo, njegva hudobnost bude se očituvala vu spravišču.^*
Koj jamu kopa, bude vu nju opal i koj kamen valja, na njega se nazad zvali. V. Prop 10,7; Šolt 7,17; Cirkv 27,28.29.
Lažljiv jezik ne ljubi istinu^* i slatka vusta^* zrokuju porušenje.

Objašnjenje

*
Zvrhu nedužnoga. ↩︎
*
Krivična preklinanja ne opstaju nad nedužnem, nego se po zraku rashađaju kak ptica sim tam po zraku preletava, dapače povrača se na onoga koj nju je izvustil. ↩︎
*
Ne odgovarjaj njemu, ne ophađaj z njim tak hudobno i nevljudno kak on govori i čini, to je: ne povračaj kletve za kletve, opšanenja za opšanenja. ↩︎
*
Kak njegva bedastoča za njegvo podvučanje i pokaranje potrebuje da njega od njegve bedastoče opsvedočiš. ↩︎
*
Koj svoje posle bedaku, zločincu izruča, nema se dobroga napretka nadejati, dapače vnogu nepovoljnost i nepriliku ima podnašati. ↩︎
*
Kak goder hromomu malo hasniju njegva stegna, ravno tak malo hasniju bedaku mudri zgovori koje on samo vu vustih ima, ali nje v činu ne zvršava. ↩︎
*
Bedaku poštenje iskažuvati je tak nehasnovito i nespametno kak k pilju Merkurijuša kamen hititi. Poganinski bog (malek, bolvan) je bil držan za čuvara i branitela putnikov i zato se njemu na čast vuz putov jesu podigali pilji. Vsaki anda prehađajuči mimo takvoga pilja je hitil kamen, da si isprosi od ovoga maleka milošču i tak se vuz ov pilj celi kup kamenja je nanosil. Vu Žid. Kak mošnja đunđov zvrhu kupa kamenja, tak je poštenje koje se bedaku iskažuje. Drugi: Kak da bi se dragi kamen obložil z prostem kamenjem, tak je bedaku iskazano poštenje. ↩︎
*
Pijanec, kada se njemu na ruki ožlezdi trn, ne čuti, ravno tak malo čuti bedak važnoga i podvučljivoga zgovora kojega vu vustih ima, na poboljšanje priganjajuču moč, i ostaje vu hmanjici. Kuliki skazljivci imaju vu vustah navuke Krištuševe ter čteju i vučiju se Sveto pismo, pak se vendar po moči božanske reči ne geneju, niti se na zvršeno živlenja poboljšanje ne obuđuju. Drugi: kak goder pijan, ako vu ruke dobi trnovu veju, z njum sim tam šika i druge rani, ravno tak bedak mudro govorenje zlo potrebuje, ne zna si nje na hasen obrnuti i sebi prilagoditi. Drugi drugač. ↩︎
*
Kak se pravde rešiju po sudbenem dopitanju, ravno tak bude srditost, neprijatelstvo i nemir kojega bedak zrokuje, potom rešen ako se on koj njega obuđuje k mučanju pripravi. ↩︎
*
Stanovniki na Istoku vsa nečista i gnjusna prispodabljaju k nečistomu i zato od njih odurenomu psu. Turci jošče sada drže psa za gnjusnoga. Psi ne smeju pod krov Turčina dojti i ako se njihove oprave dotekne, njega skončaju. Zato moraju vani pod milem nebom ostajati gde se od dobreh i milosrdneh ljudih zdržavaju, ali ako se gda po sreči na kaj nameriju z kem si glad vtišuju. ↩︎
*
Človek koj nad sobum ima pomenjke i krhkoče, pak zna kaj njemu menjka more predi na mudrost i k kreposti dopeljan biti, nego on koj se za mudroga i kreposnoga drži, a vendar neje. Rim 11,25. ↩︎
*
Lenjak ima smešna spričavanja i izgovore. ↩︎
*
Lenjak se po postelji sim tam valja i ostaje na onem istem mestu kak vrata na svojem petniku, neče se stati. ↩︎
*
Koj se na svoju namišljenu mudrost zanaša, štima se boljšega od vnogeh pametneh ljudih skupa. ↩︎
*
Koj se nezvan vu ljudske svađe meša, ne samo nikakvu hvalu ne dobi, dapače se od svadečeh zlo stavlja. ↩︎
*
Svojemu bližnjemu. ↩︎
*
Koj skrovne smrtne strelice hita, je spodoben onomu koj svojemu bližnjemu skrovno škodi pak se kaže kak da bi iz dobroga nakanenja bil včinil: ovakov je vnogo pogibelneši od očivestoga neprijatela kojega se je moči ogibati. Vu Žid. Kak goder norc koj ognjene strelice i smrtno kopje hita, ravno takov je on koj svojega prijatela rastužuje pak veli: „Ja se jesem šalil.“ To je: norc koj okolo sebe hita strelice nema zločesto nakanenje, ali vendar vmori, ravno tak je moči prijatelu vu šali škodeti. Anda se ne mora vsigdar na nakanenje, nego, i to navlastito, na posleđa činov paziti. ↩︎
*
Zemljena posuda prevlečena z srebrnum penum, akoprem se sveti, vendar znutra nikakve nema vrednosti, to isto jesu opsvedočenja prijatelstva hudobnoga srca. ↩︎
*
Po oveh rečih opisuje se on koj išče moje prijatelstvo da meni more naškodeti. ↩︎
*
Vnogo. ↩︎
*
Skazljivec zakriva svoje odurjavanje po lepeh rečih, z pozdravlenjem itd., ali na sudu išče tebi naškodeti i tak bude njegva zlobnost očivesta. Vu Žid. Po skažljivosti (prijatelskeh pozdravlenjih) zakriva svoju mržnju, ali vu spravišču bude se očituvala njegva zloba. ↩︎
*
Lažljiv jezik odurjava one koje hoče pogubiti. ↩︎
*
Prilizna, potmajna vusta. ↩︎