Del XI.

Tobijaš i Sara dojdu domom, a stari Tobijaš ipak pregleda.

1. I kad bi se nazad bili povračali, dojdu jedenajsti dan vu Karan^*To ni Karan (Haran) vu Mezopotamiji (1Moj 11,31; 27,40), nego nekakvo neznano mesto vu Mediji. Ako je Tobijaš jedenajst danov na putu potrošil, tak otud ne sledi da je Karan jedenajst dni hoda daleko ležal od Ekbatane ar natovorjena marha polehko ide. koj je na pol puta proti Ninive.
2. I reče angel: „Brate Tobijaš, ti znaš kak si ostavil svojega oca.
3. Zato, ako se tebi dopada, hodmo mi naprvo, a družina z tvojum ženum i živinum naj idu za nami po času.“
4. Pokehdob se je to njemu dopalo da bi išli, Rafael reče Tobijašu: „Vzemi z sobum ribje žuči ar bude potrebna.“ Vzeme anda Tobijaš od one žuči i pošli su.
5. Jana pako je vsaki dan sedela pri putu na vrhuncu brega otkud je mogla daleko videti.
6. I kad bi se ona iz ovoga mesta bila zgledavala za njegvem došestjem, je njega izdaleka opazila i sproti je prepoznala svojega dohađajučega sina. I ona odrči i nazvesti svojemu mužu i reče: „Nut, tvoj sin ide!“
7. Rafael pako reče Tobijašu: „Kak prvič stupiš vu hižu, taki se Gosponu, tvojemu Bogu, moli^*Pobožnu navadu Bogu po dokončanem putuvanju zahvaliti je sveti Benedikt za naredbu odredil ar on zapoveda da se prihodniki prvič moraju k molenju voditi. i njemu zahvali ter pristupi k tvojemu ocu i kušni njega,
8. i sproti namaži njegve oči^*Njegve otprte oči z ovum ribjum žučum koju nosiš z sobum. Ti moraš znati da se mahom otpreju njegve oči^*Moč viđenja. i tvoj otec bude videl nebesku svetlost ter se tebe videč bude razveselil.“
9. Onda naprvo odbeži pes koj je bil z njimi na putu ter se je z mahanjem svojega repa kakti dojduči nazvestitel veselil.^*Mudrijaši našeh vremen ne budu ovo vu Svetem pismu zadržano opisavanje za nedostojno držali pokehdob je takaj on glasoviti Homeruš svoju viteštva pesmu „Odyssee“ zvanu po opisavanju psa olepotil. Anda budu oni takaj ovo ovde pripovedano predi hvalili, nego kudili. Ništermanje vendar mi moramo više nego hvaliti, mi moramo, pokehdob se vu Svetem pismu nikaj za volju lepote ne zadržava, nego vsa jedino na naš napredek, akoprem se nam ono jošče tak neznamenujuče bi videlo, mi moramo za naše podvučenje prijeti. Iz povedanoga vučemo se kak se božanska previdnost (Mat 10,29) do isteh takaj nemeh živin preteže i nju na ispunenje svojeh ljubljeneh namenenj potrebuje ar mi vidimo da je Tobijašev pes k tomu služil da bude prenazvestitel veselja za čakajučega i trpečega oca.
10. I njegov slepi otec stane se, počme drčati, moral je pako, pokehdob se je z nogami popikaval, ruku podati dečaku ter je svojemu sinu naproti išel,
11. i njega prijel i kušnul on i njegva žena i obodva se od veselja jesu počeli plakati.
12. I poklamkam bi se bili Bogu vklanjali i zahvalili, jesu se veselili.
13. Onda Tobijaš vzeme od žuči i namaže oči svojega oca.
14. I on je čekal okolo pol vure. I počela je belina^*Mrena. iz njegveh očih van ishađati kakti mrena jajca.^*Žgeča moč ribje žuči je mrenu iz očih pretirala. Ova protimba vidi se naravska, ali vendar ovo zvračenje je natuliko zvrhunaravsko nakuliko najmre je vu čisto kratkem času bilo zvršeno i ova protimba je predi bila neznana kak istom je takaj jošče i sada pokehdob se fela ribe ne pozna.
15. I Tobijaš prime nju i potegne iz njegveh očih i sproti je vid nazad dobil.
16. I oni su izvišavali Boga, on najmre i njegva žena i vsi koji su njega poznali.
17. I Tobijaš reče: „Ja tebe, gospodine Bože izraelski, blagoslavljam pokehdob ti mene jesi pokoril i nazad ozdravel i nut, ja vidim Tobijaša, mojega sina.“
18. I za sedmemi dnevi je takaj došla Sara, žena njegvoga sina i vsa družina zdrava i marha i gamile i vnožina ženineh penez, ali i oni takaj penezi koje je prijel od Gabela.
19. I on^*Tobijaš. je pripovedal svojem starešem vsa dobročinstva koja je njemu Bog včinil po človeku koj je njega vodil.
20. I došli su Ahior i Nabat, Tobijaševi sinovci k Tobijašu veseleči se i njemu su želeli sreču zaradi vseh dobročinstvih koje je njemu Bog iskazal.
21. I oni se jesu sedem dni^*Držali su sedem dni gosti da svadbu takaj vu očinski hiži opslužiju. Pri Židovih jesu svadbe sedem danov spored trpele. Viđ 1Moj 20,27; Sud 14,12.17. gostili i vsi se jesu z velikem veseljem veselili.

Objašnjenje

• *
  To ni Karan (Haran) vu Mezopotamiji (1Moj 11,31; 27,40), nego nekakvo neznano mesto vu Mediji. Ako je Tobijaš jedenajst danov na putu potrošil, tak otud ne sledi da je Karan jedenajst dni hoda daleko ležal od Ekbatane ar natovorjena marha polehko ide. ↩︎
• *
  Pobožnu navadu Bogu po dokončanem putuvanju zahvaliti je sveti Benedikt za naredbu odredil ar on zapoveda da se prihodniki prvič moraju k molenju voditi. ↩︎
• *
  Njegve otprte oči ↩︎
• *
  Moč viđenja. ↩︎
• *
  Mudrijaši našeh vremen ne budu ovo vu Svetem pismu zadržano opisavanje za nedostojno držali pokehdob je takaj on glasoviti Homeruš svoju viteštva pesmu „Odyssee“ zvanu po opisavanju psa olepotil. Anda budu oni takaj ovo ovde pripovedano predi hvalili, nego kudili. Ništermanje vendar mi moramo više nego hvaliti, mi moramo, pokehdob se vu Svetem pismu nikaj za volju lepote ne zadržava, nego vsa jedino na naš napredek, akoprem se nam ono jošče tak neznamenujuče bi videlo, mi moramo za naše podvučenje prijeti. Iz povedanoga vučemo se kak se božanska previdnost (Mat 10,29) do isteh takaj nemeh živin preteže i nju na ispunenje svojeh ljubljeneh namenenj potrebuje ar mi vidimo da je Tobijašev pes k tomu služil da bude prenazvestitel veselja za čakajučega i trpečega oca. ↩︎
• *
  Mrena. ↩︎
• *
  Žgeča moč ribje žuči je mrenu iz očih pretirala. Ova protimba vidi se naravska, ali vendar ovo zvračenje je natuliko zvrhunaravsko nakuliko najmre je vu čisto kratkem času bilo zvršeno i ova protimba je predi bila neznana kak istom je takaj jošče i sada pokehdob se fela ribe ne pozna. ↩︎
• *
  Tobijaš. ↩︎
• *
  Držali su sedem dni gosti da svadbu takaj vu očinski hiži opslužiju. Pri Židovih jesu svadbe sedem danov spored trpele. Viđ 1Moj 20,27; Sud 14,12.17. ↩︎