Šoltar CXLIII.

Šoltar Davidu

1. Proti Golijatu

CXLIII.

Blagoslovljen budi Gospon Bog moj koj vuči ruke moje k vojuvanju i prste moje na boj.

2. On je milosrdnost moja i vtekališče moje, branitel moj i osloboditel moj. On je branitel moj, na njega se zanašam, koj podlaže meni puka mojega.
3. Gospone, kaj je človek da^*Žid. r. 3. da za njega skrbiš. se njemu na znanje daješ ali sin človečji da ga tak preštimavaš?
4. Človek je čalarnosti spodoben postal, dnevi njegovi prehađaju kakti tenja.
5. Gospone, nagni Nebesa tvoja ter stupi dole, dotekni se gor i budu se kadele.
6. Pusti bliskati i budeš je rastepel, spruži strele tvoje i budeš je zmešal.
7. Pretegni ruku tvoju iz višine, otmi me ter me oslobodi izmed velikeh vod, iz ruke stranjskeh sinov.
8. Kojeh vusta govore čalarnosti i desnica njihova je desnica krivičnosti.
9. Bože, budem tebi jednu novu pesem speval, na šoltarnicu desetstrunu budem tebi hvalu speval.
10. (Tebi) koj kraljem obladanje daješ, koj si Davida, slugu tvojega, od meča ljutoga otel.
11. Oslobodi me i istrgni me iz ruke sinov stranjskeh kojeh vusta čalarnosti govore i kojeh desnica je desnica krivičnosti.
12. (Oni vele) sini naši rasteju kakti v ceplenci v mladosti svojoj. Kčere naše jesu lepo skupspravljene i očiščene kakti Cirkva.
13. Žitnice naše jesu pune da se iz jedne vu drugu prenaša. Ovce naše jesu breje, njih je vnogo kada van ishađaju.
14. Voli naši jesu debeli. Kamenita ograja ni podrta, nigdo čez nje ne prehađa niti se kakov krič čuje na vulicah našeh.
15. „Blaženi puk“, rekli su, „koj vsa ova ima. Blaženi puk koj Gospona za Boga svojega ima.“

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 3. da za njega skrbiš.