Šoltar II.

1. Zakaj su se narodi pobučili i ljudstva prazna zamišljavali?
2. Kralji Zemlje jesu skup stupili i poglavari su se dogovarjali proti Gosponu i proti Krištušu njegovomu:
3. „Rastrgajmo veze njihove (veliju oni) i hitemo od nas jarem njihov.“
4. Koj v Nebesih stanuje, bude je osmehaval i Gospon im se bude posmehaval.
5. Onda bude k njim v srditosti svojoj govoril i vu ljutosti svojoj nje prestrašil.
6. Ja pako, koj sem od njega na njegovi sveti gori Sion za kralja postavljen, budem zapoved njegovu nazveščal.
7. Gospon je rekel k meni: „Ti si sin moj, denes sem ja tebe rodil.
8. Prosi od mene i budem ti dal nevernike za odvečtvo tvoje i kraje Zemlje za ladanje tvoje.
9. Budeš čez nje kraljuval z šibum železnum i budeš je strl kakti posudu zemljenu.
10. I sada, kralji, razmete i pustete se podvučiti, koji Zemlju sudite.
11. Služete Gosponu z strahom i radujte se njemu z trepetanjem.
12. Primete navuk da se morebiti Gospon ne rasrdi i da vi od pravoga puta v pogublenje ne zajdete.
13. Kad srditost njegova naskorom plane, blaženi vsi koji se vu njega ufaju.