Šoltar XVII. – KRISBI

K koncu Davidu, Gosponovomu dečaku koj je Gosponu reči pesme ove govoril kad je njega

Gospon iz ruk vseh neprijatelov njegoveh i ruk Sauloveh otel i rekel: 2Kralj 22,2.

XVII.

Budem tebe ljubil, o, Gospone, jakost moja!
Gospon je tvrdnost moja i vtekališče moje i osloboditel moj. Bog moj je pomočnik moj i vu njega se budem ufal. Branitel moj, rog zveličenja mojega i moj čuvar.
Zazival budem hvaleč Gospona i od neprijatelov mojeh budem oslobođen.
Smrtne boli jesu me opstrle i nagli nepravedosti potoki jesu me zmutili.
Muke peklenske jesu me opstrle i zanjke smrti jesu me pretekle.
V traplenjih mojeh zazival sem Gospona i k Bogu mojemu kričal i on je od svoje svete Cirkve glas moj posluhnul i krič moj pred njim je do vuh njegoveh došel.
Zemlja se je genula i stresla, gore su se tja do dna gibale i stresle ar se je on čez nje rasrdil.
Dim je od srde njegove gori išel i ogenj je od lica njegovoga planuli i^* vuglenje je se od njega zažgalo.
On je nebo nagnul i dole stupil i temnost je bila pod nogami njegovemi.
I vsel si je na kerubine ter je letel, on je letel na perutih vetrov.
I postavil je temnost za skrivališče svoje, temna voda vu oblakih zraka je bila kakti šator okolo njega.
Od svetline obličaja njegovoga jesu se oblaki razišli z tučum i vugleni goručemi (strelami).
I zagrmel je Gospon iz neba i Višnji je dal glas svoj, tuču i vuglene goruče (strele).
Spružil je strele svoje i razegnel je nje i blisikavicu je povnožal i zmutil je nje.
Onda su se od karanja tvojega, Gospone, i od močnoga puhanja srditosti tvojega vrutki potokov izrinuli i glubljina Zemlje je se otkrila.
On je poslal iz visine i mene prijel ter me je iz velikeh vod izvlekel.
On je mene od mojeh najmočnešeh neprijatelov i od oneh koji su me črtili otel ar su bili močneši kak ja.
Na den trapljenja mojega jesu na me navalili i Gospon je pomočnik moj postal.
Ispeljal me je na prostor, oslobodil je mene kajti je nad menum dopadanje imel.
I bude mi Gospon poleg pravice moje povrnul i poleg čistoče ruk mojeh plačal.
Kajti sem čuval pute Gosponove i nisem pred Bogom mojem nezdušno baratal.
Ar sem vse sude njegove pred očmi mojemi imel i pravice njegove nesem zavrgel.
I hoču (vsigdar) pred njim čist i nevtepen biti i budem se od vsakoga zla habal.
I Gospon bude meni po pravici mojoj povrnul i poleg čistoče ruk mojeh koju vidi.
Z svetem^* budeš (Gospone) sveto i z nedužnem nedužno,
z čistem čisto i z spačenem spačeno činil.
Ar ti budeš ljudstvo ponizno pomagal, a oči preoholneh ponizil.
Ar ti, o, Gospone, rasvečuješ^* svetnicu moju, Bože moj, rasveti temnost moju.
Ar po tebi budem od skušavanj oslobođen i z Bogom mojem budem zid preskočil.
Put Boga mojega je neoskrunjen, govorenja Gosponova jesu po ognju očiščena, on je pomočnik vseh koji se vu njega ufaju.
Ar gdo (drugi je) Bog kak Gospon, ali gdo je Bog zvun našega Boga?
Bog koj me je z jakostjum opasal i pute moje neoskrunjene je obdržal.
Koj noge moje hitre je včinil kak (noge) jelenov ter mene navisoka je postavil.
Koj ruke moje k boju podvuča i polaže kakti brunčeni luk ramena moja.
I dal si meni (o, Bože) za brambu pomoč tvoju i desnica tvojaje mene potpirala, tvoje (ljubeznjivo) pokaranje je mene vsigdar pobolšavalo i pokaranje tvoje bude me podvučalo.
Raširil si pod menum koračaje moje i nisu se vtrudile noge moje.
Tiral budem neprijatele moje i budem ih polovil i ne budem se predi vrnul doklam je ne skončam.
Budem je zatrl, niti ne budu mogli opstati i budu mi pod noge padali.
I prepasal si mene z jakostjum na vojuvanje i one koji se proti meni podignuli jesu, pod me jesi pothitil.
Zaradi tebe jesu neprijateli moji pred menum bežali ter one koji su me odurjavali, jesi pogubil.
Kričali su, i ni bilo koj bi je bil oslobodil, k Gosponu i ni je posluhnul.
Budem je zdrobil kak prah pred vetrom, kak blato na putu budem je skončal.
Budeš me od prigovorov ljudstva otel, postavil si me za poglavara čez narode.
Ljudstvo koje nesem poznal je meni služilo, komaj je čulo, je meni pokorno bilo.
Sini tuđi jesu se meni zlagali, sini tuđi jesu ostareli i^* našepavali po stezah svojeh.
Žive Gospon, blagoslovljen budi, Bog moj, i naj se izvišava Bog oslobođenja mojega.
Bože, koj se zaradi mene fantiš i meni ljudstvo podlažeš, koj mene od mojeh srditeh neprijatelih oslobađaš.
I mene zvrhu oneh koji se proti meni podižeju, izvišavaš, budeš me od človeka krivičnoga otel.
Zato budem tebe, Gospone, med narodi hvalil i imenu tvojemu hvalu speval.
Koj kralju svojemu veliku pomoč daješ ter činiš milosrdnost z svojem namazanem Davidom i semenom njegovem tja doveka.

Objašnjenje

*
Žid. I v teškočah svojeh trepetali.