Knjiga Tobijaša — Del XII.

Rafael se očituje i podeljuje dobre navuke.

Onda Tobijaš pozove k sebi svojega sina i reče njemu: „Kaj moremo dati ovomu svetomu človeku koj je z tobum došel?“
Tobijaš odgovori i reče svojemu ocu: „Otec, kakvu plaču damo njemu ali z čem moremo njegva dobročinstva poleg zasluženja naplatiti?
On je mene zdravoga otpeljal i dopeljal, on sam je peneze od Gabela prijel, on je meni priskrbel ženu, od nje je nečistoga duha odegnal i njejinem roditelom je načinil veselje. Mene je opčuval da me ni požrla riba, tebi takaj je pomogel da vidiš nebesku svetlost, z vsemi dobrotami jesmo od njega preobiljeni. Kaj budemo njemu za vse to vrednoga mogli dati?
Ali ja prosim tebe, moj otec, oprosi njega morebiti da bi se dostojal od vseh koja su donešena, polovicu za se vzeti.“
I oni, najmre otec i sin, pozoveju njega i vzemeju njega nastran i začmeju njega prositi da bi se dostojal od vsega kaj su donesli, polovicu vzeti i obdržati.
Onda njim reče skrovce: „Blagoslavljajte Boga Nebes i pred vsemi živučemi hvalete njega pokehdob je vam iskazal svoju milosrdnost.
Ar kraljevu skrovnost zamučati je dobro, ali božanska dela očituvati i hvaliti je časno.^*
Molitva z postom i almuštvom je boljša nego kinče zlata spravljati.^*
Ar almuštvo izbavlja od smrti i ovo je koje očiščuje od grehov i čini najti milosrdnost i vekivečno živlenje.^*
Koji pako činiju greh i nepravednost, jesu neprijateli svojeh duš.
Zato vam očitujem istinu i ne budem pred vami zakrival skrovno govorenje.
Kad si ti z suzami molil i mrtve pokapal i svoje jelo zapuščal i ob dan mrtve vu svojoj hiži zakrival i nje po noči zakapal, onda jesem ja tvoju molitvu Gosponu naprvostavljal.^*
I pokehdob si Bogu bil prijeten, je bilo potrebno da te skušavanje zveđa.^*
I sad je mene poslal Gospon da bi ja tebe zvračil i Saru, tvojega sina ženu, oslobodil od vraga.
Ar ja jesem angel Rafael, jeden zmed sedmeh koji stojimo pred Gosponom.“^*
I kad bi to bili čuli, jesu se prestrašili i drhtajuči na zemlju opali na svoj obraz.^*
I angel reče njim: „Mir budi z vami, najte se bojati
ar kad sem bil pri vas, bil sem pri vas^* po volji Božji. Njega blagoslavljajte i njemu spevajte.
Ja sem se zadnjič videl z vami jesti i piti, ali ja se vživam nevidljivoga jela i pila koje se od ljudih ne more videti.^*
I sada je vreme da se povrnem k onomu koj je mene poslal, vi pako blagoslavljajte Boga i pripovedajte vsa njegva čudnovita dela.“
I kad bi to bil rekel, je bil spred njihoveh očih vzet i več ga nesu mogli videti.
Onda su dole opali i tri vure jesu ležali na svojem licu i blagoslavljali Boga i kad su se stali, pripovedali su vsa njegva čudnovita dela.

Objašnjenje

*
Ono kaj je vu kraljevskem tolnaču sklenjeno, skrovno obdržati je dobro kajti po očituvanju ovoga bi se njegvo ispelanje moglo preprečiti. Ali čisto drugač ima se dugovanje z božanskemi deli ar nje očituvati je hvalevredno pokehdob njihovo razglašenje ne more nje preprečeti dapače to more vnogo k tome doprinesti da se božanska mudrost i ljubav od njegveh stvorjenj vsevdilj više spoznaje. ↩︎
*
Moliti, postiti i almuštvo davati je zavjetek vseh dobreh del. Post i almuštvo jesu poleg navuka sveteh ocov kreljuti po kojeh se molitva vu Nebesa podiže. ↩︎
*
Vidi odzgor 4,11. ↩︎
*
Pod svetum mešum moli redovnik: „Reči se ove dare po rukah tvojega svetoga angela zanesti na tvoj sveti oltar pred pogled tvoje božanske zmožnosti.“ Nato opažuje sveti Bonaventura da sveti angeli naše molitve Bogu ne postavljaju zato kajti mu drugač bi ostale neznane pokehdob su mu vse stvari znane, nego da oni z našemi molitvami svoje čiste želje zjediniju i nje opravljiveše činiju. ↩︎
*
Vidi Čine Apošt 14,21; Žid 12,6. ↩︎
*
Jeden zmed oneh vnogeh angelov koji gledaju lice božansko. Sveto pismo višeputi po človečanski govori. ↩︎
*
Sveti oci opažuju da je to lastovitost božanskeh iskazanj, da ona ispočetka vu strah i drhtanje postavljaju, zatem pako stoprv batriveju i razveseljuju. Takaj ovde batrive angel prestrašene. Pri očituvanjih i iskazanjih angelov tmice biva suprotivno. ↩︎
*
„Moja nazočnost ne more vam škodeti pokehdob je ona od Boga određena.“ ↩︎
*
Angeli niti ne gladuju niti ne žeđaju kak mi, veli sveti Auguštin. Ar se oni božanskem načinom zasičuju z kruhom istine i jesu od svetlosti vekivečne mudrosti prevzeti i zato jesu blaženi. I iz ovoga blaženoga stališa milostivno ogledaju se na nas kakti na putnike i imaju z nami pomiluvanje ter nam na zapoved Gosponovu pomažeju vu našu opčinsku domovinu nazad se povrnuti da mi z njimi budemo preobilno zasičeni vu Bogu koj je zvirališče istine i vekivečnosti. ↩︎