Arhive: Poglavlja (Page 4 of 30)

1. Sudec mudri bude puka svojega (dobro) sudil i poglavarstvo razumnoga bude stalno.
2. Kakov je ljudstva sudec, takovi jesu takaj službeniki njegovi i kakov je ravnitel varaša, takovi jesu takaj stanovniki vu njem.
3. Kralj nerazumen pogubil bude puka svojega, a po razumnosti oblasnikov budu varaši z ljudmi napunjeni.
4. Obast zvrhu Zemlje je vu rukah Božjeh i hasnovitoga ravnitela bude zvrhu nje ob vremenu postavil.
5. Sreča človečanska je v rukah Božjeh i na lice pisara bude postavil poštuvanje svoje.
6. Ne spominaj se iz nikakove krivičnosti bližnjega tvojega i ne čini mu nikakove krivice.
7. Bogu i ljudem je odurna gizdost i vsaka krivica narodov je prokleta.
8. Kraljestvo se od naroda na narod prenaša zaradi nepravičnosti i krivic i opšanenjih i vsake fele vkanljivosti.
9. Nikaj ni hudobnešega kak skupec. Kaj se gizda zemlja i pepel.
10. Nikaj ni bolje grešnoga kak ljubav za penezi ar takov dušu svoju na prodaju ima pokehdob on v živlenju svojem osrčje svoje je othitil.
11. Vseh (krivičneh) oblasnikov živlenje je kratko. Preduga mlahavost trudi vračitela.

12.^*Žid. r. 12. dugi beteg. Kratki (skupa pako hudi) beteg vračitel (v korenu) zatere, tak se godi danas kralj, a zutra vumre.

13. Ar kada človek vumre, ima za odvečtvo svoje kače, zveri i črve.
14. Početek gizdosti človečanske je odstupiti od Boga.
15. Pokehdob od onoga koj ga je stvoril odstupilo srce njegovo ar gizdost je vsakoga greha početek i koj nje drži, bude z kletvami napunjen i bude ga na koncu potkopala.
16. Zato je Gospon spravišča hmanjeh neopoštenil ter nje potpunoma skončal.
17. Bog je stolice gizdaveh vođih porušil i posadil je namesto njih gore krotke.
18. Bog je korenje oholneh narodov vsušiti pustil i je izmed ravno oveh narodov ponizne (namesto oneh) zasadil,
19. Gospon je zemlje narodov prevrnul i nje potpunoma zaterl.
20. Pustil je iz njih nekoje vsehuti i je nje raspršal ter je včinil da spomenek njihov na Zemlji je prestal.
21. Bog je spomenek gizdaveh zaterl i opčuval spomenek iz srca ponizneh.
22. Gizdost ni skupa z človekom stvorjena bila niti srditost z ženskem spolom.
23. Seme človečansko koje se Boga boji bude se poštuvalo, ono pako seme koje zapovedi Božje prekršuje bude se neopoštenilo.
24. Koj je vsredi bratov ravnitel njihov, je v časti i Gospon gleda na one koji se ga boje.
25. Dika bogateh, poštuvaneh i vbogeh je strah Božji.
26. Ne zametavaj človeka vbogoga ter pravičnoga i ne izvišavaj človeka bogatoga ter grešnoga.
27. Velikaš i sudec i mogučen je v časti, ali nijeden ni vekši kak on koj se Boga boji.
28. Slugi razumnomu budu prosti služili, razumen i podvučen človek ne bude morguval kada bude pokaran, neznajuči pako ne bude poštuvan.
29. Ne izvišavaj se kada imaš delo tvoje opravljati i ne budi len (zaradi plemena tvojega) vu vremenu stiske.
30. Bolši je on koj dela i vsega obilno ima kak on koj se diči, pak kruha strada.
31. Sinko, čuvaj dušu tvoju vu krotkoči i poštuj nju poleg vrednosti njejine.
32. Gdo bude onoga opravičil koj sam proti sebi greši i gdo bude poštuval onoga koj sam sebe ne opoštenuje?
33. Vbogi se hvali zaradi lepoga držanja svojega, takaj je človek koj bude zaradi blaga svojega poštuvan.
34. Kojega pako vu siromaštvu hvaliju, kuliko bolje vu bogatstvu!^*Žid. r. 34. I koj je vu bogatstvu nepoštuvan, kuliko bolje vu siromaštvu. A kojega vu bogatstvu hvaliju, naj se siromaštva boji.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 34. I koj je vu bogatstvu nepoštuvan, kuliko bolje vu siromaštvu.

1. Ne budi ljubosumljiv nad vernostjum žene nadra tvojega da ne bude spačljiv navuk od tebe vzela i hmanjicu nad tobum ispeljala.
2. Ne daj ženi zvrhu tebe oblasti da ne stupi v pravice tvoje i da ti v sramotu ne pre[pa]dneš.
3. Ne oglej se na ženu prokšenu da morebiti v zanjke njejine ne opadneš.
4. Ne druži se^*Žid. r. 4. z popevalicum. z plesačicum niti joj ne daj posluha da morebiti po premamljivostjah njejineh ne pogineš.
5. Ne zagledi se vu divojku da se ne spačiš vu lepoti njejini.
6. Pod nikakov način ne daj kurvam srce tvoje da ne pogubiš tebe i odvečtvo tvoje.
7. Ne ogledavaj se okolo po vesih varaškeh i ne tepi se po vuljicah njegoveh.
8. Odvrni obraz tvoj od nacifrane žene i ne ogledaj se na ludsku lepotu.
9. Zaradi lepote ženske vnogi su poginuli ter otuda poželenje kakti ogenj siva.
10. Vsaka žena koja je kurva bude kakti blato na cesti pogažena.
11. Vnogi koji se nad lepotum ludske žene čudili jesu, bili su (od Boga) zavrženi ar razgovor z njum kakti ogenj vužiže.
12. Nigdar ne sedi z ludskum ženum, takaj pri stolu ne sedi z njum na laket naslonjen,
13. ne pregovarjaj se z njum pri vinu da se morebiti k njoj ne nagne srce tvoje i da v poželenju tvojem ne prepadneš vu pogublenje.
14. Ne zapusti prijatela staroga ar novi ne bude njemu jednak.
15. Novi prijatel je kakti novo vino: kada ostarne, bude tebi dobro dišalo.
16. Ne budi nenaviden grešniku zaradi časti i bogatstva ar ne znaš kakov bude konec njegov.
17. Nemaj dopadnosti nad krivicum nepravičneh pokehdob znaš da nepobožnjak tja do pekla ne bude se (Bogu) dopal.
18. Dalko se drži od človeka koj ima oblast vmoriti i tebi se ne bude potrebno smrti bojati.
19. I ako pred njega dojdeš, nikaj ne prekrši da ti morebiti živlenje tvoje ne vzemu.
20. Znaj da blizu je smrt pokehdob med nalečkami hodiš i^*Germ. v. 20. i hodiš vrh varaškoga ozidja. zvrhu oružja srditeh prehađaš.
21. Čuvaj se poleg vse moči tvoje pred bližnjem tvojem i opravljaj z mudremi i razumnemi.
22. Ljudi pravične pozivaj na goščenja i diku tvoju postavi vu strahu Božjem.
23. Misli vu srcu na Boga i vsako govorenje tvoje naj bude od zapovedih Višnjega.
24. Delo hvali delavca ruku, poglavare pako ljudstva njihovo mudro govorenje, a stare njihova razumna reč.
25. Jezičljiv človek je strahovit vu varašu svojem, a koj je prenagel v govorenju, bude odurjavan.

Objašnjenje

• *
  Germ. v. 20. i hodiš vrh varaškoga ozidja.

1. Ne svadi se z človekom mogučem da morebiti vu ruke njegove ne opadeš.
2. Ne nateži se z bogatem človekom da morebiti pravdu proti tebi ne podigne^*Žid. r. 2. da te morebiti ne odvaga..
3. Ar vnoge je zlato i srebro pogubilo, ono takaj vu srce kralja seže i spači.
4. Ne pravdaj se z človekom jezičljivem i ne nosi drva v njegov ogenj.
5. Ne pačaj se z nerazumnem človekom da ne bude zlo od pokolenja tvojega govoril.
6. Ne zameči človeka koj greh ostavi niti mu ne spoganjaj, spomeni se da smo vsi pokaranja vredni.
7. Ne zameči človeka vu starosti svoji ar izmed nas nekoji ostareju.
8. Ne veseli se nad smrtjum neprijatela tvojega pokehdob znaš da vsi vumrli budemo i nečemo da bi se (drugi) nad nami veselili.
9. Ne zameči govorenje stareh mudreh, nego premišljavaj prirečja njihova
10. ar od njih se navčil budeš mudrosti i navuk razumnosti i velikašem prez prituženja služiti.
11. Ne pusti v nemar govorenja mudreh ar se takaj oni od ocev svojeh vučili jesu.
12. Ar se od njih navčiš razumnosti i vu vremenu potreboče odgovor dati.
13. Ne vužgi vuglenja grešnikov karajuči nje i plamen ognjeni grehov njihoveh naj te ne vužge.
14. Ne postavi se naproti opšanljivca obrazu da ne bude kakti zasednik pred vustmi tvojemi sedel.
15. Ne posudi človeku koj je mogučneši kak si ti, ako si pako posudil, drži to kakti za zgubljeno.
16. Ne budi poruk za više nego premoreš, ako si pako poruk postal, misli da moraš povrnuti.
17. Ne sudi proti sucu ar on sudi po pravici.
18. Ne hodi z prevzetnem po putu da morebiti ne zvrže hman dela svoja na te ar on hodi po volji svojoj i ti budeš z bedastočum njegovum poginul.
19. Ne svadi se z lehkosrditem i z prevzetnem ne hodi na samoču. Ar njemu je kakti nikaj krv (prelejati) i gde ni pomoči, on bude tebe skončal.
20. Z norci ne delaj tolnača ar oni ne moreju ljubiti kak ono kaj se njim dopada.
21. Pred stranjskem ne delaj tolnača ar ne znaš kaj bude zrodil.
22. Ne očituj vsakomu človeku srce tvoje da morebiti ne iskaže vkanljiv[i] prijatelstvo i (potlam) proti tebi zlo govori.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 2. da te morebiti ne odvaga.

1. Ne čini zla i ne bude se tebi nikaj zla dogodilo.
2. Odvrni se od krivice i ne bude te nesreča stignula.
3. Sinko, ne sej zla na brazdah krivice i ne budeš sedmerovrsno od njega žel.
4. Ne išči od Gospona vojvodstva niti od kralja stolicu časti.
5. Ne opravičuj se pred Bogom ar on pozna srce, takaj ne išči pred kraljem za mudroga držan biti.
6. Ne išči postati sudec, zvun ako se ufaš z krepostjum zatrti krivičnost da se morebiti mogučnoga ne prestrašiš ter vu pravednosti tvoji spačku postaviš.
7. Ne zagreši proti vnožini varaša niti se ne pačaj z pukom
8. niti ne prilagaj greh k grehu ar vre zaradi jednoga ne budeš prez kaštige.
9. Ne budi bojazljiv vu srcu tvojem.
10. Ne zapuščaj moliti i almuštvo deljiti.
11. Ne reci: „Bog se bude ogledal na veliki broj darov mojeh i kada višnjemu Bogu aldujem, bude dare moje prijel.“
12. Ne zesmehavaj človeka kada je v srcu žalosten ar je koj ponižuje i izvišava, (najmre) vsa videči Bog.
13. Ne orji laži proti bratu tvojemu, takaj proti prijatelu kaj takvoga ne čini.
14. Zdrži se od vsake fele laži ar navada njejina ni dobra.
15. Ne govori vnogo vu spravišču stareh i vu molitvi tvojoj ne ponavljaj reči.
16. Ne odurjavaj zatrudljiva dela i poljodelanje koje je od Višnjega stvorjeno.
17. Ne mešaj se med vnožinu razvuzdaneh.
18. Spomeni se da srditost ne bude zakasnila.
19. Ponizavaj gliboko dušu tvoju ar ogenj i črv je za fančenje nepobožnoga mesta.

20.^*Žid. r. 20. Ne zameni prijatela za dragu stvar niti lastovitoga brata za zlato iz Ofir. Ne postani prijatelu tvojemu neveren kada peneze dati odvlači niti ne zametavaj najljubljenešega brata zaradi zlata.

21. Ne odstupi od razumne i dobre žene koju si v strahu Gosponovem zadobil ar dar čednosti njejine je zvrhu zlata.
22. Ne vrazi slugu koj verno dela niti najemnika koj se tebi ves predaje.
23. Sluga razumni naj ti bude ljubljen kak duša tvoja, ne skrati njemu sloboščinu niti ga vbogoga od sebe ne pusti.
24. Imaš marhu? Imaj skrb na nju i ako ti je hasnovita, tak ju obdrži pri tebi.
25. Imaš sine? Podvučaj nje i prigiblji nje od mladosti njihove.
26. Imaš kčere? Čuvaj život njihov i ne kaži njim vesel obličaj tvoj.
27. Vudaj kčer tvoju i opravil si veliko delo, daj ju pak razumnomu človeku.
28. Ako imaš ženu po volji tvojoj, ne zavrzi ju i odurjavanja vrednoj ne zaufaj se. Iz celoga srca tvojega.
29. Poštuj oca tvojega i ne pozabi na muke matere tvoje.
30. Spomeni se da prez njih ne bi bil rođen i povrni njim kak su oni tebi.
31. Z celum dušum tvojum Boga se boj i redovnike njegove poštuj.
32. Z vsum močjum tvojum ljubi onoga koj te je stvoril i službenike njegove ne zapusti.
33. Časti Boga iz cele duše tvoje, takaj poštuj redovnike i očisti se z darom pleč.
34. Daj im, kak je zapovedano, jeden del od prvin i očiščenja aldov i zaradi nemarnosti tvoje očisti se z malemi.
35. Dar pleč tvojeh i aldov posvečenja alduval budeš Gosponu i prvine sveteh,
36. podaj vbogomu ruku tvoju da bude zvršeno vmirenje i blagoslov.
37. Darežljivost je vsem živem ljudem prijetna, takaj mrtvomu nju ne skrati.
38. Ne zapusti one koji se prez oveselenja plačeju i z žalosnem budi žalosten.
39. Naj se ne veđa tebi pohađati betežnika ar po tom budeš vu ljubavi potvrđen.
40. Vu vseh delih tvojeh spomeni se iz poslednjih tvojeh i nigdar grešil ne budeš.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 20. Ne zameni prijatela za dragu stvar niti lastovitoga brata za zlato iz Ofir.

1. Bližnjemu tvojemu, kojega si prijatel, ne postani neprijatel ar hmanjemu i vsakomu grešniku koj je nenaviden i dvojezičen dojde za del spočitanje i opšanost.
2. Ne izvišavaj se vu mišlenjih duše tvoje kakti junec da ne bi morebiti bedastoča krepost tvoju zatrla,
3. da ne poje listje tvoje i ne skonča sad tvoj i da ne budeš kakti suho drevo v puščini zapuščen.
4. Ar nespametna duša onoga v kojem prebiva pogubi ter ga neprijatelom na osmeh da i zapelja ga v nesreču nepobožneh.
5. Slatka reč napravi vnogo prijatelov i potiši neprijatele i dobroga človeka mili jezik vu dobru obiluje.
6. Imaj vnogo takoveh koji budu z tobum v miru, ali zmed jezero imaj lestor jednoga tolnačnika.
7. Ako si hočeš jednoga za prijatela izebrati, primi ga onda kada si ga vu traplenju skušal i naj mu se lehko zaufati.
8. Ar vnogi je prijatel do svojega vremena, ali na dan traplenja ne bude ostal.
9. Takaj je prijatel koj se na neprijatela premeni i je prijatel koj bude odurjavanje, svađe i spočitavanja razglasil.
10. Nekoj je prijatel doklam pri stolu sedi i na den potrepčine ne bude ostal.

11.^*Germ. r. 11. On bude pri sreči tvoji kak ti i bude med domačemi tvojemi zaufano delal. Ako prijatel stalen ostane, drži ga kak tebi skupjednakoga i naj med domačemi tvojemi zaufano dela.

12.^*r. 12. Ako budeš ponizen, bude proti tebi ter se bude pred obličajem tvojem skril. Ako se bude pred tobum ponižuval i (v času) pred obličajem tvojem zakrival, budeš z njim jednako dobro prijatelstvo imel.

13. Odluči se od neprijatelov tvojeh i pred prijateli tvojemi pazi se.
14. Prijatel verni je jaka obramba, koj pako njega je našel, našel je kinča.
15. Prijatelu vernomu ni prispodobe, zlato i srebro ni vredno z njegovum dobrum vernostjum na vagu položeno biti.
16. Prijatel verni je vračtvo živlenja i nevmrtelnosti i koji se Boga boje, budu ga našli.
17. Koj se Boga boji, bude takaj dobroga prijatela imel ar kakov je on, takov bude takaj prijatel njegov.
18. Sinko, od mladosti tvoje prijemlji navuk i budeš do sedih lasih mudrost našel.
19. Pristupi k njoj kak on koj orje i seje i čakaj na njejin dober sad.
20. Ar se budeš vu obdelavanju njejinem malo trudil ali v kratkem budeš od njejinega sada jel.
21. Kak ljuta je mudrost nevučenem ljudem, šupeljak ne bude vu njoj opstal.
22. Ona je njim kakti teški kamen k skušanju i ne budu se mudili othititi nju.
23. Ar mudrost (zdenec) vučenosti je kakti ime njejine [….], (skrita) i retkem znana, kojem pakoje znana, pri njih ostane doklam je k pogledu Božjemu zapelja.
24. Sinko, posluhni i primi razumni tolnač ter ne zavrzi tolnača mojega.
25. Postavi noge tvoje vu spone njejine i vrat tvoj vu ogrljaj,
26. podloži ramena tvoja i nosi ju ter naj tebi ne dodihavaju veze njejine.
27. Pristupi k njoj z celem srcem tvojem i iz vse moči tvoje drži pute njejine.
28. Zveđaj nju i bude očituvana tebi i kada ju dobiš, ne zapusti ju.
29. Ar k poslednjemu budeš vu njoj pokoj našel i ona bude tebi na veselje postala.
30. Onda budu spone njejine tebi jaka obramba i močna potpornja i ogrljajci njejini oblačilo dično
31. ar vu njoj je živlenja lepota i spone njejine jesu zdravja privezi.
32. Ti se budeš z njum kakti z oblačilom dike odel i kakti veselja punu korunu na se postavil.
33. Sinko moj, ako mene budeš posluhnul, budeš se navčil i ako prilagodiš srce tvoje, budeš muder postal.
34. Ako budeš vuho tvoje prignul, budeš navuk zadobil i ako te veselilo bude poslušati, budeš muder postal.
35. Postavi se med spravišče stareh mudreh i pridruži se iz srca k mudrosti njihovi da budeš čul vse kaj se od Boga govori ter da njihova hvale puna prirečja tebi neznana ne ostaneju.
36. I kada zagledaš mudroga, otpravi se k njemu zarana i slede vrat njegoveh naj tere noga tvoja.
37. Premišljavaj zapovedi Božje i misli tvoje naj budu prez prestanka v naredbah Božjeh i on (Bog) bude dal tebi srce i želenje mudrosti dano bude tebi.

Objašnjenje

• *
  r. 12. Ako budeš ponizen, bude proti tebi ter se bude pred obličajem tvojem skril.

1. Ne išči krivično blago dobiti i ne reci: „Imam dosta za živlenje moje“, ar ob vremenu fančenja i traplenja ne bude nikaj pomagalo.
2. Ne sleduj vu jakosti tvojoj poželenja srca tvojega
3. i ne reci: „Kak sem mogučen“, ali: „Gdo me bude zaradi činjenjih mojeh (sudu svojemu) podložil?“ ar Bog se bude fanteči se fantil.
4. Ne reci: „Grešil sem i kaj mi se je zloga zgodilo“ ar Višnji je trpljiv naplačnik.
5. Zaradi otpuščenoga greha ne budi prez straha i ne prilagaj greh na greh.
6. I ne reci: „Smiluvanje Gosponovo veliko je, nad vnožinum grehov mojeh smiluval se bude.“
7. Ar srditost njegova tak se hitro približava kak i milosrdnost i na grešnike ogleda se srditost njegova.
8. Naj kesniti obrnuti se k Bogu i ne odvlači od dneva do dneva.
9. Ar brzo nadojde srditost njegova ter vu vremenu fančenja pogubi tebe.
10. Ne zanašaj se na krivično blago ar na dan fančenja i trapljenja ne bude ti pomagalo.
11. Ne daj se od vsakoga vetra gnati i ne hodi po slednjem putu ar se tak vsaki grešnik skuša koj ima dvojvrsni jezik,
12. budi stalen na putu Gosponovem, v tvojeh istinskeh mislih i v zvanosti i naj te sprevađa reč mira i pravice.

13.^*Žid. r. 13. Buti hiter k poslušanju, a kesen k odgovoru. Budi pripraven na poslušanje reči da budeš razmel i z mudrostjum izrečeš odgovor istinski.

14. Ako razum imaš, odgovori bližnjemu, ako pak ne, postavi ruku tvoju na vusta tvoja da se vu nespametni reči ne vloviš i ne osramotiš.
15. Čast i dika je vu govorenju razumnoga, jezik pako nespametnoga je na porušenje njegovo.
16. (Čuvaj se) da ne budeš prišeptavec imenuvan i da se v jeziku ne vloviš i ne osramotiš.
17. Ar zvrhu tata dojde osramotenje, pokorjenje i najgorše počrnenje zvrhu onoga koj je dvojezičljiv. Zvrhu prišeptavca pako (dojde) odurjavanje, neprijatelstvo i opšanenje.
18. Čini pravicu malomu jednako kak velikomu.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 13. Buti hiter k poslušanju, a kesen k odgovoru.

^*r. 1. Ne odnemi vbogomu živlenje i ne pusti potrebnoga oči omegluvati.1. Sinko, ne skrati siromaku almuštva i ne odvrni oči tvoje od vbogoga.

2. Dušu gladnu ne zametavaj i ne draži siromaka vu potrepčini njegovoj.
3. Ne trapi srce vbogoga i potrebnomu ne odvlači dara dati.
4. Ne zavrzi prošnju onoga koj je v stiskah i ne odvrni obraz tvoj od potrebnoga.
5. Ne odvrni oči tvoje od potrebnoga da se ne bude srdil i onem koji te prosiju, ne daj priliku da bi te preklinjali
6. ar prošnja onoga koj tebe vu britkosti duše svoje preklinja bude posluhnjena, njega pako bude posluhnul on koj ga je stvoril.
7. Skaži se spravišču vbogeh dragovoljnoga i ponizi se pred starcem i pred velikašem nakloni glavu tvoju.
8. Nagni vuho tvoje prez žalosti vbogomu i izbavi dug tvoj ter odgovori njemu mirovno i krotko.
9. Oslobodi onoga koj krivicu trpi iz^*Žid. r. 9. od onoga koj ju njemu dela i ne hodi boječ kada imaš pravicu činiti. ruke gizdavoga i ne drži se kiselo,
10. kada sudiš, budi sirotam milosrden kakti otec i materi njihovi kakti (njejin) muž
11. i ti budeš kakti pokorni sin Višnjega i on se^*r. 11. bude te bolje kak mati tvoja ljubila. bude zvrhu tebe bolje kak mati smiluvala.
12. Mudrost sinom svojem živlenje nadehuje i prijemlje one koji ju iščeju i naprvo ide po putu pravice.
13. I koj nju ljubi, ljubi živlenje i koji k njoj skoznujeju da bi ju dobili, budu z sladostjum njejinum napunjeni.
14. Koji nju imaju, budu živlenje za del prijeli i kam (ona) vnuter dojde, onde Bog blagoslov svoj da.
15. Koji njoj služiju, budu svetomu (Bogu) podložni i one koji nju ljubiju, ljubi Bog.
16. Koj nju posluša, bude narode sudil i koj na nju gleda, bude seguren ostal.
17. Ako se vu nju bude zaufal, bude nju za del prijel i pleme njegovo bude vu njoj potvrđeno.
18. Ar^*Žid. r. 18. Najprvič ona z njim po teškem putu hodi. ona z njim v skušavanju hodi i njega najprvič (k skušanju) izbere.
19. Ona pusti strah, trepetanje i skušanje zvrhu njega dojti i mučila ga bude z svojem oštrem navukom doklam ga mišlenjih njegoveh skuša ter se zaufa duši njegovoj.
20. I objačila bude njega i po ravnem putu dojde k njemu i bude ga razveselila
21. i otkrila bude pred njim skrovnosti svoje ter spoznanje i razmenje pravice bude zvrhu njega kakti kinče skupila.
22. Ako se pako od nje odvrnul bude, bude ga zapustila i vu ruke neprijatelov njegoveh predala.
23. Sinko, čuvaj vreme i habaj se zla!
24. Ne sramuj se istine govoriti ako bi takaj za živlenje išlo
25. ar je sramežljivost koja v greh zapelja i je sramežljivost koja poštenje i diku doprinaša.
26. Ne jemlji ludsko poštenje suprot samomu tebi niti se ne zlaži sam sebi na kvar.
27. Ne boj se bližnjega tvojega vu opadanju njegovem (pokarati).
28. Ne zdržavaj reči (tvoje) ob vremenu pomoči. Ne zakrivaj mudrost tvoju vu lepoti njejinoj.
29. Ar iz govorenja spozna se mudrost, takaj razumnost, znanje i navuk iz reči razumnoga i tvrdnost iz del pravice.
30. Pod nikakov način ne prigovori reči istinskoj i sramuj se zaradi laži koju si iz nezna[no]sti povedal.

31.^*Žid. r. 31. Ne sramuj se grehe tvoje spoznati i ne vpiraj se dereču vodu vstaviti. Ne sramuj se spovedati grehe tvoje i ne podlaži se vsakomu človeku zaradi greha.

^*Žid. r. 32. priori capiti Ne podloži se nespametnomu človeku i nimaj ludsko poštuvanje proti mogučnemu.32. Ne suprotstavljaj se mogučnem v obraz niti se ne vpiraj proti dereči vodi.

33. Zaradi duše tvoje bori se za pravicu i tja do smrti vojuj za pravicu i Bog bude za te obladal neprijatele tvoje.
34. Ne budi prenagel v govorenju, nepriden pako i len v poslih tvojeh.
35. Ne budi kakti oroslan vu hiži tvojoj premetavajuči domače tvoje i optršujuči podložnike tvoje.
36. Naj ne bude ruka tvoja k jemanju pretegnjena, a k davanju stegnjena.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 32. priori capiti Ne podloži se nespametnomu človeku i nimaj ludsko poštuvanje proti mogučnemu.

1. Sini mudrosti jesu spravišča pravičneh i rod njihov je pokorščina i ljubav.
2. Poslušajte, sini, zapovedi Oca i tak delajte da vam dobro pojde.
3. Ar Bog je deci zapovedal oca poštuvati i pokehdob hoče da mati oblast ima, je njoj decu podložil.
4. Koj^*r. 4. koj Oca poštuje, grehov otproščenje dobi. Boga ljubi, bude za grehe isprosil ter se od njih bude zdržaval i bude vu svojoj vsagdašnjoj molitvi posluhnjen.
5. Koj mater svoju poštuje, je kakti on koj kinče skup spravlja.
6. Koj oca svojega poštuje, bude nad decum svojum veselje doživel i na dan molitve svoje bude posluhnjen.
7. Koj oca svojega poštuje, bude dugše živlenje imel i koj je pokoren ocu svojemu, razveselil bude mater.
8. Koj se Gospona boji, poštuje stareše i roditelom svojem kakti (svojem) Gosponom služi.
9. Poštuj oca tvojega z činom, z govorenjem i z vsum trpljivnostjum
10. da blagoslov njegov zvrhu tebe dojde i blagoslov njegov do zadnjega ostane.
11. Blagoslov očev vtvrđava hiže dece, materinska kletva pako nje do temeljih podira.
12. Ne veseli se vu opšanenju oca ar osramotenje njegovo ne bude tebi na diku.
13. Ar dika človeka dohađa od poštenja oca svojega, nepoštenje oca je sramota sina.
14. Sinko moj, potpiraj oca tvojega vu starosti njegovi i ne žalosti njega doklam žive.
15. Imaj potrplenje ako mu na pameti zmenjka i ne zametavaj ga vu kreposti tvojoj, ali milosrdnost koja se ocu iskažuje ne bude pozabljena.
16. Ar za (doprinešena) prestuplenja matere tvoje bude tebi dobro vrnjeno.
17. I ti budeš v pravici potvrđen i na dan traplenjih bude se iz tebe spomenek činil i grehi tvoji budu se rastalili kak led na suncu.
18. Kak zločest je glas onoga koj oca zapusti, proklet pako je od Boga koj mater rasrdi.
19. Sinko, ispunjavaj dela tvoja z krotkočum i zvrhu dike človečanske budeš ljubljen.
20. Nakuliko si vekši, natuliko se bolje vu vseh ponižuj ter budeš pred Bogom milošču našel
21. pokehdob samoga Boga moč je velika i od ponizneh diči se.
22. Višeša od tebe ne ziskavaj i jakša od tebe ne zveđaj, nego koja ti Bog je zapovedal, ona misli vsigdar i vu večvrsneh delah njegoveh ne budi zvedljiv.
23. Ar ne ti potrebno ona koja su skrovna videti z očmi tvojemi.
24. Ne primišljavaj vnogo nepotrebne stvari i vu večvrsneh delih njegoveh ne budi zvedljiv.
25. Ar vnoga jesu tebi zvrhu čutenja ljudih pokazana.
26. Takaj vnogi su se vu domišlenjih svojeh vkanili ter misel njihova nje vu čalarnosti zadržavala.^*Žid. r. 26. Zraven je pristavljeno: ako očno jedrko nimaš, bude ti svetlosti menjkalo, ako spoznanja nimaš, ne govori.
27. Tvrdokornomu srcu bude se zlo godilo, a koj ljubi pogibel, vu njoj bude poginul.
28. Srce koje po dveh putih hodi, ne bude imelo napretke i koj hmanje srce ima, bude se vu njih spačuval.
29. Srce hmanje bude z mukami optršeno i grešnik bude greh na greh kupil.
30. Spravišče gizdavcev ne bude imelo zdravja ar steblo greha bude se vu njih zakorenilo i ne budu ga spoznali.

31.^*Žid. r. 31. Razumnoga človeka srce bude skrovno govorenje premišljavalo i muder želi poslušno vuho. Mudroga srce spozna se iz mudrosti i dobro vuho bude mudrost z vsum željum poslušalo.

32. Mudro i razumno srce bude se od grehov habalo i vu delih pravice bude napreduvalo.
33. Ogenj goruči gasi voda i almuštvo suprotstavlja se grehom
34. i Bog skrbi se za onoga koj milosrdnost iskažuje, on se iz njega vu poslednjem spomene i ob vremenu opadanja svojega bude potpornju našel.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 31. Razumnoga človeka srce bude skrovno govorenje premišljavalo i muder želi poslušno vuho.

1. Sinko, stupljujuči vu službu Božju, stoj vu pravici i pripravi dušu tvoju k skušavanju.
2. Ponizi srce tvoje i potrpi, prigni vuho tvoje i primi reči mudrosti i ne pašči se ob vremenu traplenj.
3. Podnašaj odvlačenja božanska, zjedini se z Bogom i^*Žid. r. 3. ne odstupi. potrpi da bude k poslednjemu živlenje tvoje raslo.
4. Vse kaj se tebi pripeti, primi, podnašaj boli i v ponižuvanju tvojem imaj trpljivnost
5. ar zlato i srebro zveđa se v ognju, ljudi pako koji su prijetljivi zveđaju se po poniznosti.
6. Veruj vu Boga i bude ti van pomogel i ravnaj puta tvojega i ufaj se vu njega. Zdržavaj strah njegov i vu njem se postaraj.
7. Vi, koji se Gospona bojite, čakajte trpljivno na milosrdnost njegovu i ne odstupete od njega da ne opadnete.
8. Koji se Gospona bojite, verujte njemu i plaču svoju ne budete zgubili.
9. Koji se Gospona bojite, ufajte se vu njega i milosrdnost bude vam z veseljem došla.
10. Koji se Gospona bojite, ljubite njega i srca vaša budu rasvečena.
11. Sini, pogledajte na narode^*Žid. r. 11. negdašnje. človečanske i znajte da nijeden koj se vu Gospona ufal, ni opšanjen postal.
12. Ar gdo je v zapovedih njegoveh ostal i bil je zapuščen? Ali gdo je nazival njega i bil je zavržen?
13. Ar dober i milosrden je Gospon i bude na den traplenja grehe otpuščal, on je branitel vseh oneh koji njega vu istini iščeju.
14. Jaj onomu koj je dvojvrsnoga srca i grešneh vusnic i^*Žid. red 14. lene ruke. zlotvorneh ruk i grešniku koj na svetu po dvojem putu hodi.
15. Jaj, koji su nezaufanoga srca, koji Bogu ne veruju i zato ne budu od njega branjeni.
16. Jaj onem koji su trpljivnost pogubili i koji su zapustili puta pravoga ter se na hman pute povdali jesu.
17. I kaj budu včinili kada nje Gospon prigledati bude začel?
18. Koji se Gospona boje, ne budu reči njegovoj neverovni i koji ljubiju njega, budu put njegov držali.
19. Koji se Gospona boje, budu zveđali koja su dopadna njemu i koji ljubiju njega, budu zapovedjum njegovum napunjeni.
20. Koji se Gospona boje, budu srca svoja pripravili i vu nazočnosti njegovoj duše svoje^*Žid. r. 20. ponižuvali. posvečuvali.
21. Koji se Gospona boje, obdržavaju zapovedi njegove i trpljivnost budu imeli doklam se na nje ogledal bude.
22. Govoreči: ako pokore činili ne budemo, vpadnemo vu ruke Božje, a ne vu ruke ljudih.
23. (Činemo anda pokoru) ar kak je on velik, tak velika je takaj milosrdnost njegova pri njem.

Objašnjenje

• *
  Žid. r. 20. ponižuvali.

1. Vsaka mudrost je od Gospodina Boga i z njim je bila vsigdar i je odveka.
2. Gdo je prebrojil morja pesek, dežđa kaplje i sveta dneve? Gdo je zmeril visinu neba, širinu sveta i glibljinu prepasti?
3. Gdo je mudrost božansku, koja vsa prethađa, zveđal?
4. Mudrost je bila predi kak vsa stvorjena i svetlost razumnosti pred vekom.
5. Reč Božja vu visini je mudrosti zdenec i puti njejini jesu zapovedi vekivečne.
6. Koren mudrosti komu je očituvan i gdo je skrovnosti njejine spoznal?
7. Navuk mudrosti komu je otkrit i očituvan i vnogovrsne pute njejine gdo je razmel?
8. Jedini je višni Stvoritel vsamoguči, kralj moguči i kruto strahovit, sedeči zvrhu stolice svoje i gospodujuči Bog.
9. On ju je po Duhu Svetem stvoril, videl, prebrojil i zmeril.
10. I izlejal je nju zvrhu vsa dela svoja i zvrhu vsega mesa poleg daruvanja svojega i podeljil je nju onem koji njega ljubiju.
11. Strah Gosponov je dika, dičenje, veselje i koruna razveselenja.
12. Strah Gosponov bude razveselil srce i bude dal veselje, dobru volju i dugo živlenje.
13. Onomu koj se Gospona boji, pojde k poslednjemu dobro i na dan smrti svoje bude blagoslovljen.
14. Ljubav Božja je hvalevredna mudrost.
15. Oni kojem se ona (mudrost) vu viđenju iskažuje, ljubiju nju, kak prvič ju zagledaju i njejine prevelike čudačine spoznavaju.
16. Strah Gosponov je početek mudrosti, on je z vernemi vu vutrobi skupa stvorjen,

^*Žid. 16. On si je temelj vekivečni med ljudmi postavil i bude z semenom njihovem verno ostal.on hodi z ženami izebranemi ter se nad pravičnemi i vernemi spoznati daje.

17. Strah Gosponov je bogočasno znanje.
18. Bogočastje bude opčuvalo i opravičilo srce, daje razveselenje i veselje.
19. Onomu koj se Gospona boji, dobro pojde i na den smrti svoje bude blagoslovljen.
20. Obilnost mudrosti je strah Gosponov i sad njejin nasiti.
21. Ona vsu njegovu (bogaboječega) hižu z sadom svojem napuni i shrambe njegove z kinči svojemi.
22. Strah Gospona je koruna mudrosti, on daje obilen mir i zdravja sad,
23. on pozna nju (mudrost) i broj (čudačinov njejineh), obodvoje pako je dar Božji.
24. Mudrost podelji znanje i razbornu razumnost i povekšava diku oneh koji se nje drže.
25. Strah Gosponov je koren mudrosti i veje njejine dugovečne.
26. Vu kinčih mudrosti je razumnost i bogočasno znanje, grešnikom pako je mudrost odurnost.

^*r. 27. Strah Gosponov istirava greh i kada vu duši ostane, nju od srditosti odvrača.27. Strah Gosponov istirava greh

28.^*r. 28. Gdo je srditosti podvržen, ne bude se mogel opravičiti pokehdob nagnenje k srditosti je pogublenje njegovo. ar gdo prez straha je, ne bude se opravičiti mogel pokehdob njegova silna srditost je na pogublenje njegovo.

29. Trpljiven do vremena podnaša i potlam bude njemu razveselenje povrnjeno.
30. Trpljiven i razumen človek bude reči svoje do vremena vu sebi zadržal i vusta vnogeh budu pametnost njegovu razglašuvala.
31. Vu kinčih mudrosti je podvučenje k dobromu držanju,
32. grešniku pako služba Božja je odurnost.
33. Sinko moj, ako želiš mudrost,^*r. 33. obdržava zapovedi. čuvaj pravicu i Bog ju bude tebi podeljil.
34. Ar strah Gosponov je mudrost i podvučenje i on ima dopadnost
35. nad verum i krotkočum i on bude kinče njegove napunil.
36. Nigdar ne budi nezaufljiv na strah Gosponov i ne približavaj se k njemu z dvojnem srcem.
37. Ne budi skazlivec vu nazočnosti ljudih i ne spačuj se z vusnicami tvojemi.
38. Pazi na nje da morebiti ne opadneš ter si nepoštenje napraviš
39. i da Bog skrovnosti tvoje ne razodene ter da te v sredi spravišča ob tla ne hiti.
40. Pokehdob si se hudobno k Gosponu približaval i srce tvoje je bilo puno prevarih i vkanljivostih.

Objašnjenje

• *
  r. 33. obdržava zapovedi.